Featured
Već na samom početku emitovanja serija koja prati život slavnog Ive Andrića, naišla je na dobar odziv i veliko interesovanje publike. Osim čuvenog pisca, publika u njoj ima priliku da vidi i čitavu plejadu, manje ili više, poznatih istorijskih ličnosti pre svega iz sveta književnosti, ali i politike. Evo “ko je ko” u “Nobelovcu”…
Među članovima Mlade Bosne bilo je mnogo intelektualaca. Jedan od njih bio je i Ivo Andrić koji će decenijama kasnije postati slavni pisac i Nobelovac. Ipak, njegova pripadnost ovom pokretu godinama je osporavana.
Ako gledate seriju “Nobelovac” onda ste sigurno videli i scenu osnivanja Udruženja književnika Srbije. Njome je, na malim ekranima, kao i u stvarnosti, predsedavao pisac Marko Vranješević. Ako vam to ime ne znači mnogo, nije čudo - iako je reč bila o pesniku velikog talenta, njegova dela godinama su bila skrajnuta, a sudbina nesrećna.
Šišatovac je manastir na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.
Kako većina zna da je Nikola Tesla rođen i odrastao u Smiljanu, malom selu u Hrvatskoj gde mu je otac bio sveštenik, dosta ljudi pomisli da su mu roditelji sigurno tu i sahranjeni. To, međutim, nije tačno…
Pored duhovne, svi manastiri Fruške gore okruženi su i velikim prirodnim lepotama. Ipak, čak i među ovim istinskim spomenicima pravoslavlja, vere i duhovne krasote – Mala Remeta je nešto posebno!
Fruškogorski manastiri nisu samo mesta duhovnosti, već i značajni centri istraživanja i proučavanja prošlosti. Upoznati njihovu istoriju zato je isto što i upoznati istoriju srpskog naroda i svega onoga što se dešavalo na ovim prostorima. Dobar primer toga je manastir Vrdnik…
Da li ste znali da se u samom srcu Rima, nedaleko od istorijskog centra grada, nalazi impozantan spomenik Petru Petroviću Njegošu?
Poseta predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji samo je poslednja u nizu događaji iz i te kako burne (i duge) istorije odnosa naših država. A kakvi su bili ti odnosi?
Fruška gora od davnina je poznata po velikom broju crkava i manastira. Tokom vremena, neki od njih su zapusteli, neki su porušeni, ali najveći broj živi i danas. Među onima koje nije zaobišla zla kob, ali koji su se uzdigli iz pepela i ponovo zasijali, svojom lepotom, ali i istorijskim značajem, naročito se izdvaja Bešenovo.
Da li ste znali da u Srbiji postoji jedno mesto gde je u Evropsku uniju moguće ući samo sa ličnom kartom? Istona, ova “privilegija” važi samo unutar ograđenog prostora i samo tokom tri dana u godini, ali iza nje se krije divna istorijska priča o praštanju, ljubavi, poštovanju i bratskim odnosima koje je, ako ima dobre volje, uvek moguće izgraditi među narodima.
Ako je Fruška gora kruna duhovnosti srpskog naroda, onda je manastir Jazak jedan od najvrednijih bisera te krune. Iako je reč o značajnom centru duhovnosti i mestu koje se odavno upisalo u istoriju, Jazak još uvek pokriva i blagi oreol mističnosti zbog koga, čak i danas, neke činjenice o njemu nisu toliko poznate. Ovo su neke od njih…
Da li ste znali da u Srbiji postoji crkva u kojoj se nalazi jedinstvena freska Svete Petke obnaženih grudi? A to nije jedina neobičnost zbog koje je Bogorodičina crkva u Donjoj Kamenici kraj Knjaževca poznata!
Često se zaboravlja da Princip u svom naumu uopšte nije bio sam i da je lako moglo da se dogodi da atentat izvrši neko potpuno drugi!
Kučevo je pravi mali biser istočne Srbije! Smešten u kraju koji je odvajkada bogat pričama i mitovima koji i danas bude maštu radoznalaca, okružen skrivenim lepotama koje pozivaju na avanturu, uljuljkan u zagrljaj zlatonosnog Peka i magičnih Homoljskih planina, ovaj gradić ima ponešto za svakoga!
Banja Koviljača u prošlosti je bila centar mondenskog života kraljevine. Voleli su je kraljevi, glumci i pisci, ali i svi oni koji su umeli da cene uživanje i opuštanje. Jedan od onih koji se u Koviljaču stalno vraćao bio je i slavni Branislav Nušić…
Kada je prvi put zvanično predstavljena, 16. aprila 1971. godine, na Međunarodnom sajmu automobila u Beogradu, teško da je iko mogao i da pretpostavi da će ljubav između Zastave 101 i Jugoslovena biti tako istrajna i dugovečna i da će nadživeti i samu državu čiji je ovaj automobil bio simbol. Ipak, desilo se upravo to!
Sezona odmora i mora sve nam je bliža. I dok prema najnovijim istraživanjima većina Srba danas bira "lavor na terasi" ili neki gradski bazen, podsetite se kako je letovanje izgledalo u "staroj" Jugoslaviji... ovako je to bilo ne tako davnih ‘60-ih i ‘70-ih godina prošlog veka.
Srednjovekovni grad Koprijan, još poznat i kao Kurvingrad, na teritoriji opštine Doljevac, danas je tek ruševina koja čeka bolje dane. Detaljna arheološka istraživanja ponovo su pokrenuta pre nekoliko godina, ali legende kraja, a naročito one vezane za njegovo koloritno ime, daleko su starije.
Istorijski tok je poput plahovite Drine, brz, nepredvidiv i nosi sve pred sobom. U krivudavim brzacima istorijske reke tako se potopljena našla i najveća jugoslovenska automobilska ekspedicija – od Kragujevca do Kilimandžara sa pet Zastava 101, 1975. godine.
Prazni i napušteni kompleksi nedaleko od Sarajeva danas podsećaju na davno zaboravljene i uklete gradove duhova. Ipak, nije uvek bilo tako! Pre tačno 40 godina, Jugoslavija je na dve nedelje postala centar sportskog sveta, a Sarajevo je ugostilo najbolje takmičare u zimskim sportovima.
Bio je početak 1846. godine i “kralj valcera” Johan Štraus Mlađi je za kneza Miloša Obrenovića komponovao jedno posebno delo - Srpski kadril.
A sada jedan mali praznični vremeplov… zaronimo u sećanja i podsetimo se kako se to nova godina slavila nekada, u Jugoslaviji. Neka vam ove fotografije pomognu u tome.
Za prosečnog Jugoslovena on je bio više od „običnog“ automobila. Modernog izgleda i dizajna kakav je pre pripadao kakvoj kapitalističkoj državi nego socijalističkoj republici, sa sobom je nosio dašak Zapada i šapat luksuza koji je postao dostupan prosečnom „radnom čoveku“. I, odjednom su ga želeli svi! Za samo mesec i po dana od početka proizvodnje razgrabljeno je prvih, skromnih 600 automobila, a uskoro su formirane i liste na kojima su strpljivi kupci čekali svoje nove, drumske ljubimce. Tako je Zastava 101, od milošte prozvana Stojadin i Kec, ušla u živote Jugoslovena...
Muzej žrtava genocida nedavno je na aukciji kupio dokument kojim je Hitler naredio napad na Jugoslaviju i Grčku. Tako će se zloglasna “direktiva broj 25”, nakon decenija lutanja, naći u Srbiji.
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
Pored Miroslavljevog jevanđelja, jedan od najlepših srednjovekovnih srpskih rukopisa je svakako i Vukanovo jevanđelje. Osim što je mnogo manje poznato, iza njega se krije i izuzetno zanimljiva priča o "skandalu" koji je pratio izradu ovog dokumenta.
Za veliki broj praznika u Srbiji vezuju se živopisni narodni običaji koji su i pored protoka vremena uspeli da opstanu i sačuvaju se do današnjih dana. Jedan od najveselijih i svakako vizuelno najlepših je – lilanje.
Đorđe Mihailović, poznatiji kao deda Đorđe, čuvar Zejtinlika u Solunu, preminuo je u 96. godini. Više od šest decenija on je čuvao poslednja počivališta, ali i sećanja na slavne junake pale za slobodu u Velikom ratu. A evo šta je o tome govorio…
Najveći broj manastira Fruške gore stari su vekovima i priče o njima sežu duboko u prošlost našeg naroda. Ipak, kako je „srpska Sveta gora“ mesto gde duhovnost i danas sija neugaslim sjajem, na njoj se i u novije vreme podižu crkve i „rađaju se“ neke nove svetinje. Najmlađa među njima je manastir Manđelos.