VELIKA SVETINJA, STRAŠNE SUDBINE: Srpski manastir srušen jer su se u njemu KRILI PARTIZANI

Rakovac, lepi, stari manastir smešten na severnoj strani Fruške gore, u istoimenom selu, nažalost spada u red fruškogorskih svetinja koje su u prošlosti mnogo stradale. Rušili su ga, palili i pljačkali mnogi, pa je ono što sada u njemu vidimo, ono što je preživelo.

Ono što je preteklo, što se sačuvalo i što danas, nakon svih nedaća i nesreća, i dalje opstaje, obnavlja se i oporavlja. A ni to nije malo!

Manastir nastao zbog jelena?!

Legenda kaže da je neki Raka Milošević, dvorjanin despota Jovana Brankovića, nekada krajem 15. veka, baš na mestu na kome se danas nalazi manastir, ubio jelena.

Priča dalje ima dve varijante. Po jednoj, kako bi se zahvalio Bogu na lovačkom uspehu, Raka je rešio da ovde podigne crkvu. Po drugoj, graditeljski poduhvat bio je njegov način da se iskupi jer se jelen smatrao simbolom čistote monaškog poziva, pa je zbog toga bio greh ubiti ga. Kako bilo, završetak legende je isti – Raka je sagradio manastir koji je po njemu i dobio ime – Rakovac.

Zvanična istorija početke Rakovca smešta u 16. vek. Prve pouzdane podatke o njemu moguće je naći u turskim popisima Srema počev od 1546. godine. Obimniji podaci o ovoj bogomolji, potiču iz 17. veka, iako se već tada pominje i činjenica da se Rakovac više puta našao na meti turskih razaranja i da je najverovatnije u nekom momentu i bio potpuno napušten.

„Dvorski manastir“

Po mnogo čemu, 18. vek bio je „zlatno doba“ Rakovca. Manastir je u tom periodu obnovljen i dograđen, završeni su konaci, izgrađena kripta, visoki zvonik, kao i mala, grobljanska kapela.

Upravo iz tog perioda potiče i najveći broj najpoznatijih duhovnika poteklih iz ovog manastira – arhijereji Pavle Nenadović, Mojsije Putnik, Danilo Jakšić, Josif Šakabenta, Pantelejmon Živković, Georgije Hranislav… Usled velikog broja crkvenih velikodostojnika koji su tu zamonašeni ili im je ovde u nekom trenutku bio dom, Rakovac su prozvali – dvorski manastir.

Manastir u kom su se krili partizani

Svoje najteže dane Rakovac je preživeo tokom 20. veka. Manastir je stradao tokom Prvog, ali još i više tokom Drugog svetskog rata. Odmah nakon okupacije 1941. je opljačkan, svi vredniji predmeti odneti su u Zagreb, a monaštvo je proterano.

U njegovoj kripti, podno zvonika, tokom 1943. godine krili su se pripadnici narodnooslobodilačkog pokreta. Nakon što je to otkriveno, u kaznenoj ekspediciji, Rakovac je bombardovan – konaci su sravnjeni sa zemljom, a visoki manastirski toranj se srušio teško oštetivši hram.

Novi život starog manastira

Nakon rata, od nekadašnjeg „dvorskog manastira“ nije mnogo toga ostalo. Prvi radovi na obnovi izvedeni su 1953, ali je Rakovac „oživeo“ tek tokom ’70-ih dolaskom prvih monahinja.

U drugoj polovini 20. veka u nekoliko navrata rađena su arheološka istraživanja ovog lokaliteta, a ova fruškogorska svetinja počela je da vraća deo svog starog sjaja – izvršeni su konzervatorski radovi na ostacima fresaka, postavljen je novi ikonostas, izgrađeni su konaci, sazidan zvonik, ponovo osnovana biblioteka…

Rakovac danas

Rakovac je danas muški manastir posvećen Svetim Vračima Kozmi i Damjanu. Ako ga posetite imaćete prilike da vidite obnovljeni i dobro održavani hram, deo prvobitnih fresaka sačuvanih u fragmentima na stubovima i kupoli hrama, kao i lepu, malu kapelu u kojoj se nalazi vredni ikonostas iz 18. veka.

Kao najveću vrednost manastir čuva stari, autentični tron sa ikonom Bogorodice Odigitrije koji je, nakon više od pola veka, 2007. godine, konačno vraćen iz Zagreba.

Tako su se mir i duhovnost, koje je ovo mesto baštinilo vekovima, ponovo „uselili“ u Rakovac.

* Ostatak teksta i još zanimljivosti o manastiru Rakovac možete PROČITATI OVDE!

* Još priča o manastirima Fruške gore možete PROČITATI OVDE!