Obišla sam MANASTIR SA NAJSTARIJIM FRESKAMA na Fruškoj gori i evo kako one, nakon SKORO PET VEKOVA, izgledaju

Pored poznatijih manastira, na Fruškoj gori se nalazi i čitav niz svetinja koje su u prošlosti živele i opstajale manje-više zaboravljene i skrajnute. Neke od njih upravo ta izolovanost spasila je razaranja tokom ratova, ali i omogućila da među svojim zidinama do danas sačuvaju blago nemerljive vrednosti – kako duhovne, tako i istorijske.

Svetli primer toga je Petkovica, lepi i pomalo skriveni manastir smešten na jugozapadnom delu Fruške gore, između sela Divoša i Šišatovca, a koji tek sada, nakon vekova tihovanja, otkriva svoje tajne.

„Najmlađa“ Petkovica u Srbiji

U Srbiji postoji više crkava posvećenih Svetoj Petki i tri koja je narod zbog toga prozvao – Petkovica. Osim ove fruškogorske, postoji i Petkovica Rudnička, kraj Kragujevca i Petkovica Cerska, kraj Šapca. Od njih, manastir u Vojvodini je „najmlađi“! Jer, dok se za dva manastira u Srbiji „ispod Dunava i Save“ kao vreme gradnje navodi 13. vek, svetinja na Fruškoj gori podignuta je oko 300 godina kasnije.

Po predanju, ovaj manastir je sagradila Jelena, udovica Svetog Stefana Štiljanovića u prvim decenijama 16. veka kako bi u njemu, kao monahinja, provela svoje poslednje dane. Manastir se u tom periodu pominje i u nekoliko turskih poreskih dokumenata koji danas predstavljaju dokaz da je svetinja u to vreme postojala i bila aktivna.

Zahvaljujući jednom delimično sačuvanom zapisu na zidu hrama, znamo i da je 1588. crkva živopisana i da su to uradili iguman Akakije i monasi iz Žiče koji su se pred najezdom Turaka ovde sklonili.

„Skrajnuta“ svetinja

Čini se da je Petkovica oduvek imala status pomalo skrajnute svetinje. O njoj nema puno zapisa, a i oni koje je moguće pronaći obično govore o lošem stanju u kome se nalazila, potrebi da se obnovi ili skupljanju sredstava za radove na njoj.

Zna se da joj je u jednom momentu, krajem 17. veka, čak pretilo i rušenje! Mitrovački Sinan-beg izdao je naređenje da se Petkovica, zajedno sa manastirom Kuveždin, razgradi kako bi se materijal iskoristio za neku drugu namenu, ali ih je od zle sudbine spasao mitropolit Beogradski i Sremski Pajsije koji je poručio igumanu Kirilu iz Šišatovca da obe crkve otkupi.

Zbog lošeg stanja i zapuštenosti, Petkovica je obnavljana i početkom 18. i tokom 19. i u prvim decenijama 20. veka. Dobar deo istorije bila je ujedinjena sa obližnjim Šišatovcem, pa su u njoj samo povremeno boravili monasi, a dešavali su se i duži periodi kada je bila potpuno napuštena.

Manastir kom vreme (i ljudi) nisu mogli ništa

Da li zbog svoje izolovanosti, činjenice da je bila manje poznata ili Božijim proviđenjem, Petkovica se spasla razaranja tokom Drugog svetskog rata. Svi vredniji predmeti iz nje su odneti, konaci su opljačkani, stradao je stari ikonostas, ali crkva nije rušena.

Zahvaljujući ovoj srećnoj okolnosti, ova svetinja je jedna od retkih na Fruškoj gori koja je sačuvala svoj prvobitni izgled. Jedinu razliku u odnosu na vreme gradnje, čini zidani zvonik koji je tokom 18. veka zamenio drveni koji je nekada postojao na tom mestu.

Najstarije freske Fruške gore?

Iako je Petkovica nakon 1945. bila pusta, tokom ’50-ih godina izvedeni su konzervatorski radovi u njenoj unutrašnjosti. Tada je sa zidova crkve sklonjen kreč nanet verovatno tokom Drugog svetskog rata i svetlost dana ponovo su ugledale stare freske vanredne lepote. Tako je otkriven jedan od najstarijih živopisa na čitavoj Fruškoj gori.

Čišćenje i otkrivanje ovih fresaka traje i danas, a manastir je pod zaštitom države kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.

* Ostatak teksta i još zanimljivosti o manastiru Petkovica možete PROČITATI OVDE!