Šta su tražili mladi pre pola veka? Ovo su bili STUDENTSKI ZAHTEVI 1968. godine (SPISAK)

Studentske demonstracije 1968. ušle su u legendu i i danas se često pominju i proučavaju. Reč je bila o pokretu koji je zahvatio dobar deo sveta - protestovalo se zbog rata, lošeg položaja radnika i omladine, ekstremnog bogaćenja, ali su zahtevi imali i “lokalni karakter” koji je zavisio od države do države. To je bio slučaj i sa Jugoslavijom.

Talas studentskog nezadovoljstva koji je tokom 1968. polako plavio svet, početkom juna stigao je i do Beograda. Slične demonstracije istovremeno će se odvijati i u drugim studentskim centrima Jugoslavije - Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani, Prištini… ali u daleko manjem obimu. Centar zbivanja bio je glavni grad.

Protest je u Beogradu trajao od 2. do 9. juna (i čuvenog Titovog “studenti su u pravu), a obeležili su ga masovnost, sukob sa policijom na Novom Beogradu, ali i ogromna podrška koju je veliki broj tadašnjih intelektualaca - glumaca, književnika, profesora, pružio studentima.

Šta su bili zahtevi studenata (u Beogradu)?

Svoje zahteve studenti su izneli 3. juna u “Proglasu studentima i građanima Beograda” i “Rezoluciji studentskih demonstracija” i oni su bili ispisani na velikom belom platnu i okačeni na zgradu rektorata u Beogradu.

Evo tih zahteva:

“1) Smatramo da je osnovni problem pojava socijalne nejednakosti u nas. U vezi s tim zahtevamo:

- doslednu raspodelu prema radu,

- energičnu akciju protiv bogaćenja na ne-socijalistički način,

- zahtevamo da socijalna struktura studenata predstavlja odraz društvene strukture,

- zahtevamo ukidanje svih privilegija kojih ima u našem društvu.

2) Veliki broj nezaposlenih

3) Postojanje jakih birokratskih snaga u našem društvu zahteva:

- demokratizaciju svih društveno-političkih organizacija a posebno Saveza komunista,

- demokratizaciju svih sredstava informisanja i formiranja javnog mnjenja,

- slobodu zbora i demonstracija.

4) Studenti su posebno ogorčeni stanjem na našim univerzitetima. Stoga se zahteva:

- poboljšanje materijalnog položaja univerziteta,

- ravnopravno učestvovanje studenata u svim forumima gde se rešavaju bitni problemi društva, a pre svega pitanja direktno ili indirektno vezana za studente,

- osuđujemo pojavu klanova i monopola na pojedinim katedrama i zahtevamo oštru borbu protiv istih,

- zahtevamo potpunu i demokratsku reizbornost celokupnog nastavnog osoblja,

- zahtevamo slobodan upis studenata”.

Ovim zahtevima koji su se u suštini svodili na demokratizaciju društva i rešavanje socijalnih i ekonomskih pitanja, a pre svega nezaposlenosti, studenti su kasnije dodali još dva - da zbog prebijanja studenata budu smenjeni gradski, savezni i republički policijski šefovi, kao i da niko ne odgovara zbog učešća u protestima.