OD SJAJA DO OČAJA: Kako je Beograd dobio (i izgubio) svoj najlepši biser moderne arhitekture?

Vest da se u Bezistanu, prolazu u samom centru Beograda koji spaja Trg Nikole Pašića i Terazije, obrušio deo tavanice u delu na kome je gradska vlast još ranije, iz bezbednosnih razloga, zabranila kretanje pešaka, samo je poslednja u nizu balade o propadanju nekadašnjeg bisera moderne arhitekture prestonice koji već godinama unazad liči na zapušten haustor.

Zbijene, napuštene radnjice, beskućnici, poneki ulični prodavac… Sve ovo je već godinama deo oronule atmosfere nekada najsjajnijeg prestoničkog pasaža – Bezistana.

Prolaz koji spaja Trg Nikole Pašića i Terazije napravljen je nakon Drugog svetskog rata sa idejom da bude kulturni i turistički centar Beograda – pokriveni trg gde bi ljudi mogli da predahnu i odmore se od gradske gužve.

Iz istog razloga je i čuveni prestonički arhitekta Vladeta Maksimović osmislio kružni trg sa mrežastim krovom na čijoj sredini je postavio fontanu sa bronzanom skulpturom Aleksandra Zarina “Devojka sa školjkom”. Čitavo mesto nazvano je Bezistan, po uzoru na pokrivene tržnice kakve postoje u islamskom svetu.

Ipak, vreme sjaja i trgovine odavno je prošlo za beogradski Bezistan.

Vreme slave i glamura

IZLOŽBA CVEĆA 🌹🪻🌷 💐 🌼 🌞

Bezistan 1977. godina🪻 pic.twitter.com/2Fq9FnAr7T
— Misko Misko (@todDM53izjASpRe) May 28, 2023

Bezistani su u islamskoj arhitekturi javne građevine, bazari ili tržnice uglavnom pokrivene kupolama i sa raznim svodovima. U naše krajeve doneli su ih Turci.

Beogradski Bezistan je podignut posle Drugog svetskog rata na mestu gde se nekada nalazio hotel “Pariz” po projektu arhitekte Vladete Maksimovića da bude mesto okupljanja i umetničkih susreta.

Osim nekada popularnog bioskopa “Kozara” koji je bio zaštitni znak ovog mesta koji je prvo propao, a onda izgoreo u požaru 2012. godine, ovde se nalazilo i jedno od omiljenih sastajališta Beograđana tokom ’80-ih godina prošlog veka – diskoteka koja je radila u podrumu današnjeg Mekdonaldsa.

Čekajući bolja vremena

Danas, beogradski Bezistan pre liči na zapušteni haustor, nego na mesto susreta i okupljanja. Stubovi su ižvrljani i izlepljeni plakatima, a osvetljenje često ne radi. Staklene ploče na svodu uglavnom su razbijene ili ispale. Čak ni lepa fontana koja je 2011. godine renovirana ne može da razvedri tmurnu atmosferu ovog mesta.

Iako pasaž po zakonu spada u pešačku zonu, u svako doba dana, a naročito noći, ovde možete da zateknete gomilu besnih automobila koji Bezistan koriste kao besplatan parking. Nadležni su više puta pokušavali da reše problem - postavljene su barijere, Komunalna policija je obilazila teren… nije pomoglo.

Bahate vozače na kraju je oterala briga… ne za javni prostor, već za svog skupog četvorotočkaša. Jer, od pre nekoliko meseci ovde se nalaze i metalne ograde i crvene trake koje je postavila gradska vlast kako bi sprečila kretanje pešaka u nebezbednim delovima Bezistana.

I to, izgleda sa pravom jer se sredinom marta deo plafona baš u tom prostoru - obrušio!

Izgubilo se čak i ime mesta

Prestoničani, naročito oni mlađi, ne znaju ni da se ovo mesto zove Bezistan. Table sa imenom nema nigde!

Bezistan je prostorno deo kulturno-istorijske celine Terazije, pa bilo kakvi radovi ili projekat za rekonstrukciju mora da bude usaglašen sa gradskim Zavodom za zaštitu spomenika.

Preko potrebna rekonstrukcija ovog prolaza lociranog u samom srcu prestonice najavljivana je do sada nekoliko puta, ali je uvek, iz ovih ili onih razloga odlagana. Prema navodima Gradske uprave, sređivanje koče nerešeni imovinsko-pravni odnosi.

A dok se sve to ne reši i ne usaglasi, Bezistan propada…