VASKRSAO IZ PLAVE GROBNICE: Ostrvo Vido bilo je mesto srpskog bola i ponosa, ali i jednog ČUDESNOG DOGAĐAJA

Foto: Wikipedia/Ministère de la Culture (France)

Morske dubine kraj grčkog ostrva Vido postale su večna kuća za hiljade srpskih vojnika koji, izmučeni bolešću i povlačenjem preko Albanije, nisu mogli dalje. Među potresnim pričama onih koji su život dali za slobodu otadžbine, sačuvana je i jedna posve neobična – o tome kako je jedan Radenko umakao smrti.

Među mnogim leševima koje je trebalo sa Vida baciti u more bio je i Radenko Savić iz Knjaževca, inače pisar u štabu.

Kad su mu vezali kamenje i prišli da ga bace u more, vojnik Sanda ga je zapazio i bilo mu je čudno što pisar “nije zenuo" tj. što telo nije imalo otvorena usta. Ipak, kako se tih dana nagledao svakakvih strahota tome nije pridavao naročitu pažnju i nastavio je sa svojim tegobnim poslom.

A onda se desilo čudo! Kad je pao u ledenu vodu, Radenko se osvestio i povikao: "Gde sam ja ovo? Pomazite braćo!"

Oni koji su ga maločas mrtvog bacilli u more, skočili su u vodu i izvuku ga, a Radenko ne samo da je preživeo nego je dočekao i oslobođenje zemlje i povratak u domovinu.

Radenko je posle rata završio za profesora i predavao je geografiju u Gimnaziji u Smederevu. Bio je vrlo strog i đaci su se u šali “raspitivali” za njegove spasioce. Kasnije se preselio u Sokobanju i svake godine pozivao na Ozren one koji su ga spasili iz "Plave grobnice".

Poslednji spasilac je preminuo 1966. a begunac iz Jonskog mora 1916. se pridružio saborcima 1977. godine.

Autor teksta: Dobrica Jovičić, prof. istorije