OSVETA OBRENOVIĆA: Kralj Aleksandar je znao da mu spremaju ubistvo! Planirao je OVAKAV OKRŠAJ sa zaverencima

U prethodnom tekstu osvrnuli smo se na plan kralja Aleksandra Obrenovića da se razvede od kraljice Drage. Nećemo nikada saznati šta bi bilo da do prevrata nije došlo, ali neki od planova koje su kovali zaverenici pa i sam kralj svakako golicaju maštu i podstiču na razmišljanje. Ovo su neki od njih…

Kralj Aleksandar Obrenović imao je velikih problema na unutrašnjem planu dok je u spoljnoj politici menjao pravce i time gubio poverenje i Austrougarske i Rusije. Kraljeve političke igre, problemi u vojsci, brak sa Dragom i skandal sa nepostojećom trudnoćom, samo su povećavali već postojeće nezadovoljstvo.

Pojedini oficiri i političari rešili su zato da se obračunaju sa kraljevskim parom.

Uklonite ih oboje!

Od trenutka kada se među zaverenicima javila ideja o obračunu sa Obrenovićima, do samog obračuna, izneto je više predloga oko toga kako sa njima treba postupiti. Proterivanje, pogubljenje njih oboje ili samo kraljice Drage bile su neke od opcija.

Pojedini oficiri su već 1901. godine bili spremni na ubistvo kralja i kraljice, na balu u čast Draginog rođendana na Kolarcu i to kamama otrovanim cijankalijem, ali se kraljevski par na proslavi nije pojavio, tako da je plan propao.

Vasa Kazimirović u delu “Crna ruka” navodi da su zaverenici u početku planirali samo odstranjivanje Drage i to tako što bi na jednoj svečanosti inscenirali napad atentatora koji bi pripucao u pravcu kralja i kraljice. Tada bi grupa oficira okružila monarha i njegovu suprugu i u čitavoj zbrci deo njih trebalo je da izvede Dragu u pripremljena kola, doveze do obale Save i baci je u reku. Đorđe Genčić, industrijalac, bivši ministar i jedan od vođa zavere, sa ovim planom se nije složio.

Kasnija sugestija Jaše Nenadovića koji je bio veza sa zaverenicima i predstavnik Petra Karađorđevića u Beču, bila je jasna - trebalo ih je ukloniti oboje.

Kralj je znao za zaveru!

Vrlo je interesantno da se i kralju pripisivao veoma sličan plan. Kralj je u početku odbijao da poveruje u zaveru i pripadnost bliskih ljudi zaveri. Međutim, vremenom, kada se nedvosmisleno uverio u njeno postojanje, počeo je da smišlja plan kako da se suprotstavi zaverenicima.

Novinar, pisac i jedan od osnivača Narodne radikalne stranke, Pera Todorović kralju Aleksandru je jednom prilikom rekao: “Ili se mirite i ravnjajte sa njima ili podelite megdan. Ostavite li stvari da idu ovako kako su pošle, biće zlo. Vi možete i poštedeti njine glave, oni vašu neće”.

Na dvoru se saznalo za imena mnogih oficira umešanih u zaveru i kralj se spremao da ih pohapsi i izvede pred sud. Brat kraljice Drage, Nikodije Lunjevica je na osnovu dojava napravio skoro tačnu listu zaverenika.

Po saznanjima bivšeg predsednika vlade i ministra nakon Majskog prevrata, Ljubomira Kaljevića, na godišnjicu smrti kneza Mihaila Obrenovića 1903. godine, prilikom posete mesta njegove pogibije, jedan robijaš je trebalo da pripuca u pravcu kralja i kraljice. Nakon njegovog hvatanja kod njega bi bila pronađena ova lista i lica na njoj bila bi pohapšena.

Političar i diplomata Čedomilj Mijatović, pristalica Obrenovića, u godinama nakon atentata negirao je da je ovakav plan postojao i tvrdio da su ga izmislili zaverenici kao razlog više da se obračunaju sa kraljevskim parom.

Kralj je naginjao i uvođenju vanrednog stanja tokom kog bi neka lica bila i streljana, a verovalo se da je, da bi osigurao žestoke kazne zaverenicima izmenio sastav sudija u Beogradu. Kraljevom zahtevu da se krene sa hapšenjima suprotstavio se general Cincar-Marković. On je 10. juna 1903. godine uveče, nakon večere sa kraljem dao ostavku koju je kralj prihvatio, što je značilo da ne namerava da odustane od hapšenja.

Epilog…

Ovo su samo neki od brojnih planova pominjanih oko dvora i u krugu zaverenika u mesecima pred majski prevrat. Za obračun je sve bilo spremno, bilo je samo pitanje ko će povući prvi potez i time steći veliku prednost.

Taj potez su u noći 10-11. juna 1903. godine (po novom kalendaru) prvi povukli zaverenici…

Autor teksta: Marko Marinković, prof. Istorije