PRAZNIK VELIKE ZAŠTITNICE ŽENA: Danas skuvajte OVO JELO i verujte – MIR I SLOGA stižu u vaš dom!

Sveta Varvara, poznata kao i Sveta Barbara, živela je u trećem veku u vreme rimskog cara Maksimijana i danas je svetiteljka koju poštuju obe crkve - i katolička i pravoslavna.

Priča kaže da je otac Svete Varvare otac Dioskor bio mnogobožac i veoma strogo ju je vaspitao. On je želeo da je uda za nekog bogatog i viđenog čoveka, a ona je imala brojne prosce jer je bila veoma lepa. Međutim, ona nije želela da se udaje, jer se zavetovala da će ostati devica i povetiti svoj život Bogu.

Varvara je bila izuzetno lepa i mudra devojka i otac je, u želji da je sačuva, zatvorio u kulu svoga dvorca okruženu bogatstvom, udobnostima i sluškinjama.

U toj usamljenosti Varvara je svojim blistavim umom dosegla do saznanja o Tvorcu i Gospodu iako je niko nije imao tome poučiti. Kada je jednom uspela da pobegne iz kule, Božjim promislom srela je neke hrišćanke od kojih je saznala ono što je i sama naslućivala.

Vratila se u kulu i u svom kupatilu prosekla i treći prozor kao simbol Svete Trojice, a prstom, kao gvožđem izdubila krst u kamenom zidu. Iz njene stope na podu kupatila proključao je izvor žive vode koja je lečila mnoge bolesti.

Kada je sve ovo saznao surovi otac, prijavio je ćerku načelniku Martijanu. Bacili su je u tamnicu i mučili je zajedno sa još jednom hrišćankom – Julijanijom.

Odsekli su im grudi i za porugu vodili ih po gradu. Na kraju, Varvaru je zaklao rođeni otac, a Julijanu vojnici. Odmah potom, udario je grom u Cioskorovu kuću i ubio i njega i Martijana. Sveta Varvara skončala je 306. godine, a njene čudotvorne mošti nalaze se u Kijevu.

Iako nije zapovedan crkveni praznik, u narodu je dan Svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.

Njen kult je podjednako razvijen kako na Istoku tako i na Zapadu. Smatra se zaštitnicom rudara, zemljoradnika, zidara, kuvara, tesara… Kao i svaka svetiteljka, uvek dolazi u pomoć ženama u nevolji i tada se javlja ili sama ili kao pratnja Bogorodici.

Kod nas je sačuvan običaj, iako nepoznatog porekla, da se danas kuva “varica” od raznih žitarica koja se jede ovog i sledećih dana. Vareno žito se jede u kući, njim se u prošla vremena posipalo mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci. Deca ovog dana prilikom pripreme “varice” pevaju: “Vari vari varice, da se radu jarice i bijele jagnjice i detici i junčići”.

Varica se jede hladna i drugi i treći dan i zato se peva: “Varvarica vari, a Savica ladi, Nikolica kusa”.

Takođe se “seje” žito, u plitak tanjir ili činijicu, koje će ozeleneti do Božića. To čine i rimokatolici. Na Zapadu se na njen dan stavlja u vodu grančica višnje ili trešnje, da bi procvetala za praznik Rođenja Hristova.