SLEPI SRPSKI JUNAK: Na Kajmakčalanu je izgubio vid, a na Zlatiboru podigao dvorac kome se i KRALJ DIVIO (FOTO)

Zlatiborsko selo Mačkat danas je najpoznatije po mesnim specijalitetima. Nezvanična prestonica “dobrog zalogaja”, selo je nezaobilazna tačka susretanja svih poklonika svinjskog i jagnjećeg pečenja, kao i nadaleko poznate zlatiborske pršute.

Ipak, svaki namernik koga staza prvi put nanese ovamo, verovatno će ostati začuđen kada, iznad naselja, kao kakvog ogromnog čuvara čitavog kraja, ugleda grandiozni kameni dvorac. Bio je to dom Ratka Šopalovića, hrabrog borca iz Baklanskih i Prvog svetskog rata.

Za Šopalovićevo junaštvo čulo se i pre Kajmakčalana. Ipak, tamo je, bacajući bombe u neprijateljski rov, zaradio najtežu ranu kada ga je kuršum pogodio u glavu. Preživeo je, ali je zauvek oslepeo.

U pukovskom previjalištu mu je ukazana prva pomoć, pa je prenet u englesku bolnicu, a posle četiri dana, na intervenciju princa Đorđa Karađorđevića, otpremljen je u francusku bolnicu na Zejtinliku.

Obilazeći ranjenike kralj Aleksandar Karađorđević upoznao je i Ratka i pitao ga - kako je.

- Bez očiju, Vaše veličanstvo. Ali nije mi toliko žao vida koliko mi je žao što nisam još više neprijatelja pobio - odgovorio je slepi junak.

Ovo je ostavilo veliki utisak na vladara. On je Šopaloviću posle lečenja, obezbedio školovanje u Francuskoj, a nakon rata, kumovao mu je na venčanju i omogućio da sagradi dvorac u Mačkatu. Slepi ratnik, do detalja je majstorima opisao svoj dom iz snova, sećajući se raskošnih vila koje je video na Mediteranu.

I tako je nastalo ovo zdanje, atipično za zlatiborske planinske krajeve.

Šopalovića je zdravlje još dugo poslužilo, pa je drugovao sa kraljem Aleksandrom sve do kraljeve pogibije u Mareslju 1934. Priča kaže da je Šopalović imao posebnu dozvolu koja mu je omogućavala da u dvor u Beogradu uđe kad god zaželi, bez poziva i najave.

Zahvaljujući prijateljstvu sa kraljem dobio je na upravljanje vojne kantine u Pančevu i Sarajevu što je uspešno obavljao dugi niz godina. Pričalo se i da je od toga dobro zaradio.

Želio se tri puta, a u selu i danas uz smešak govore da je, iako slep, bio veliki ženskaroš. U svom belom dvorcu stanovao je sve do 1969. ostavivši iza sebe brojno potomstvo koje i danas živi u Mačkatu. Dvorac i dalje pripada njima.