NJENO IME NIKO NE ZNA, ALI NADIMAK SVI PAMTE: Baka je ulepšala ručkove generacijama JUGOSLOVENA

Teta Vegeta.jpg

Kada vidi fotografiju ove žene većina neće pomisliti na sate istraživanja, na život pun odricanja i mukotrpnog rada. Ipak, upravo zahvaljujući ovome mi danas uživamo u ukusnoj hrani.


Ime Zlate Bartl mnogima ne znači ništa, ali će joj nadimak verovatno prepoznati – ona je “teta Vegeta”, žena koja je izmislila omiljeni začin mnogih generacija.

Zlata Bartl je bila jugoslovenska naučnica. U Zagrebu je diplomirala hemiju, fiziku, matematiku i minerologiju.

Priča kaže da je igrom slučaja, 1955. godine, tokom službenog boravka u Zagrebu, visok sneg mesecima blokirao puteve te Zlata nije mogla da se vrati u rodno Sarajevo. Provodeći vreme u Zagrebu, pokušala je da pronađe posao i prijavila se na oglas za hemijskog tehničara u Podravki. Ubrzo je dobila pozitivan odgovor.

A ostalo je, kako kažu, istorija…

Godine 1956. odlazi u Koprivnicu gde započinje istraživački rad. U Podravkinoj laboratoriji nastavlja sa svojim radom, a na njenu inicijativu 1957. počinje proizvodnja dehidratiziranih supa ili, mnogo poznatije, “supa u kesici”.

I ovo je bilo revolucionarni proizvod na ovi prostorima. Zlata je postala cenjena i dobila je mnogobrojne nagrade. Ipak, njeno najveće otkriće usledilo je dve godine kasnije – 1959. nastao je univerzalni začin jelima -“Vegeta”.

Ime jednog on najpoznatijih i najzastupljenijih brendova Jugoslavije prvo je bilo “Vegeta 40”. Reč je bila o jednom od prvih proizvoda izvezenih na svetsko tržište. Tako je 1967. Vegeta prvo stigla u Mađarsku i Rusiju, a vremenom se mogla naći na rafovima prodavnica u preko 40 zemalja sveta.

TV serijal “Male tajne velikih majstora kuhinje”, koji je promovisao “Vegetu” na ovim prostorima emitovan je 1974. godine i postao je vrlo popularan.

A Zlata?

Zlata je do penzionisanja ostala u “Podravki”. Bila je cenjena i voljena od kolega.

Za svoja otkrića dobila je mnoge nagrade među kojima i Red Danice sa likom Nikole Tesle, koju joj je dodelio predsednik Republike Hrvatske, zatim Zlatnu kunu za životno delo privredne komore, kao i spomenicu Podravke za životno delo.

Umrla je 30. jula 2008. godine u Koprivnici.