VIŠE OD UMETNOSTI: Muzički div koji je melodijama promenio svet, a sam ih nikada nije čuo

Pre njega, kompozitori su pisali dela za verske obrede, ali i kako bi zabavili ljude. Sa njegovim opusom, počelo je slušanje muzike zbog sopstvene "koristi" i užitka. On je napravio muziku nezavisniju od društvenih ili religioznih namena. Jedan od najvećih kompozitora svih vremena, muzički div čije su kompozicije osnova klasične muzike i i danas oduševljavaju poklonike muzičke umetnosti širom sveta - Ludvig Van Betoven.

Ludvig Van Betoven, nadmoćna muzička figura u prelaznom periodu između klasicizma i romantizma i jedan od najvećih kompozitora svih vremena, rođen je u decembru 1770. godine u Bonu. Tačan datum rođenja nije poznat, ali se veruje da je Ludvig došao na svet 16. decembra, jer postoji precizan podatak da je kršten 17. i da je to bilo “dan nakon rođenja”.

Njegovi roditelji Johan i Marija, bili su veoma srećni i uzbuđeni, ali su se u isto vreme i plašili za budućnost svog sina. Dečak je bio prilično ćudljiv i svojeglav od malih nogu i rodio sa sa mnogim zdravstvenim problemima, od kojih mu je oštečenje sluha pravilo najveće probleme.

Poticao je iz flamanske porodice, a talenat za muziku je nasledio od oca, koji je radio kao dvorski muzičar u Bonu. Tvrdoglavi dečačić dobijao je veliku pažnju od porodice, prijatelja i to mu je prijalo, posebno jer je bio bolešljiv i krhkog zdravlja.

Ipak, iako je spolja sve delovalo idilično, porodica je imala dosta problema - majka je bila često bolesna, a otac je bio alkoholičar.

Susret sa klavirom

Betoven koji je tema naše priče zapravo je TREĆI Ludvig Van Betoven u svojoj porodici. Prvi je bio njegov deda, poznati bonski muzičar, a drugi njegov stariji brat koji je umro samo šest dana nakon rođenja.

Za Betovenov veliki uspeh u svetu muzike, možda je najzaslužniji njegov otac koji je rano primetio da dečak ima sklonost ka plesu i da dobro oseća ritam. Mali Ludvig je imao nepune dve godine kada mu je otac bukvalno "stajao nad glavom" dok dečak ne bi uvežbao note do savršenstva, jer je bio fasciniran "čudom od deteta" - Mocartom koje je već sa šest godina iskomponomalo prvu numeru.

Ludvigove komšije kasnije su tvrdile kako pamte Betovena kao nesrećnog dečaka koji stoji na klupi kako bi dohvatio dirke klavira i plačući pokušava da svira dok otac "bdi" nad njim. Zbog tolikih vežbanja, često je bio preumoran za školu.

Susret sa Mocartom - urbana legenda ili stvarnost?

Ludvig je školu napustio sa 11 godina kako bi pomogao porodici i tako nikada nije naučio da množi i deli. Kada bi morao da, na primer, pomnoži 6x5, on bi to radio "ručno" - u 6 posuda bi stavljao po 5 zrna kafe i potom brojao sve to kako bi došao do tačnog rešenja.

Brzo je postao drugi orguljaš na dvoru i počeo da dobija mesečnu platu. Kada je imao samo 13 godina svirao je čembalo i violu u izbornom orkestru dvora i bavio se komponovanjem različitih kamernih muzičkih dela.

Kada je prvi put posetio Beč imao je 17 godina i trebalo je da svira za Mocarta. Niko ne zna kako je protekao njihov susret, čak ni da li je do njega zaista došlo, ali urbana legenda kaže da je Mocart izašao iz prostorije sa rečima: "Pazite na ovog malog! Jednog dana će on dati svetu nešto o čemu će se pričati".

Sa 29 godina, Betoven počinje da radi na svojoj Prvoj simfoniji i završava je sledeće godine. Uspešna premijera izvedena je 2. aprila 1799. godine.

Bolest

U Beč se preselio u ranim dvadesetim, kada je učio muziku od čuvenog Jozefa Hajdna, koga su zvali “ocem simfonije”. Kako je Betoven bio poznat po tvrdoglavosti i prekoj naravi, dva velikana nisu se mnogo volela i nerado su održavali časove.

Od kako se rodio Betoven je imao zdravstvene probleme - pored oštećenja sluha, patio je od reumatizma, groznice, kožnih oboljenja, raznih infekcija, problema u radu arterija, žutice, hroničnog hepatitisa i ciroze jetre. Počeo je naglo da gluvi već u 27. godini.

Iako je u njegovo vreme čembalo bilo najpopularniji instrument, Betoven se odlučio za klavir jer mu je on bio, kako je govorio "lakši za rad".

Ludvig je stvarao je od rane mladosti do ranih tridesetih, kada je počeo da gubi sluh, pa je s vremenom naučio da komponuje "na svoju ruku", bez mogućnosti da čuje ijedan ton, oslanjajući se na svoju instuiciju i sećanje.

Zanimljivo je da je svoja najbriljantnija dela stvorio skoro potpuno gluv. Oduvek je bio poznat po improvizaciji, tako da mu je verovatno zbog te činjenice bilo lakše da komponuje u starosti, kada je bio skoro potpuno izgubio čulo sluha.

Namrgođeni genije

Betoven je upamćen kao prilično naprasit i ljut čovek. Ovome je verovatno doprinela činjenica da je bio gluv i da je decenijama trpeo velike bolove u stomaku. Umeo je da plane i viče na ljude naizgled bez povoda. Prestajao bi da svira na klaviru, ako bi publika ćaskala među sobom ili ako ne bi dobijao punu pažnju.

Nije se povinovao pravilima ponašanja koja su važila za većinu i prezirao je norme i zabrane. O tome dokle je to išlo najbolje svedoči činjenica da je nadvojvoda Rudolf izdao naredbu da uobičajena pravila dvorskog ophođenja ne važe za Betovena.

Sa ženama je imao promenljivu sreću - jedne su mu se divile zbog genijalnosti, druge smatrale da je odvratan. Neretko su ga nazivale "rugobom i ludakom".

Njegovo maestralno delo “Mesečeva sonata” posvećena je Betovenovoj učenici Juliji Guikardi. Međutim, mrzeo je da daje časove klavira, pa je to rado činio samo veoma talentovanim studentima ili atraktivnim učenicama.

Glavna inspiracija za čuvenu Devetu simfoniju bila je "Oda radosti" pesnika Fridriha Šilera.

Prerana smrt

Betovenova usredsređenost na razvojni deo njegovog muzičkog dela će poput ostalih inovacija, postaviti trend koji će kasniji kompozitori slediti. Betoven je razvio potpuno originalni stil muzike, odražavajući kroz nju svoje patnje i radosti. Njegov rad predstavlja vrhunac u razvoju tonske muzike i jedan je od ključnih razvojnih kretanja u istoriji muzike.

Nesumnjivo je jedan od najvećih kompozitora svih vremena, muzički div čije su kompozicije osnova klasične muzike, ali i danas oduševljavaju poklonike muzičke umetnosti svuda u svetu.

Bolest je na kraju odnela pobedu. Ludvig van Beroven preminuo je u 57. godini u Beču, 26. marta 1827. Zanimljivo je da je u noći kada je umro, nebo iznad Beča "divljalo". Bila je, kažu, nezapamćena grmljavina.

Sahranjen je u Beču, a sahrani je prisustvovalo više od 20.000 ljudi. Na njegovom spomeniku jednostavno i samo piše - "Betoven".

Autor teksta: Jelena Odabašić Džodan