SREĆNA SVETA PETKA, zaštitnica Srba! Devojke, uradite OVO i noćas ćete sanjati budućeg muža

Foto: Wikipedia/Paul Williams

Foto: Wikipedia/Paul Williams

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatiji kao Sveta Petka. Kult ove svetice veoma je razvijen kod Srba - ona je zaštitnica žena i siromašnih, svetiteljka koja dolazi u pomoć nesrećnima i jedna od omiljenih u našem narodu.


Dan Svete Petke jedan je od najpoštovanijih crkvenih praznika u Srbiji. Po predanju, ova svetiteljka je srpskog porekla, a njene mošti dugo su se nalazile u Beogradu, pa se svetica često naziva još i Sveta Petka Srpkinja i Sveta Petka Beogradska.

Sveta mati Paraskeva smatra se zaštitnicom žena i siromašnih i ima poseban značaj za Srbe. Po broju svečara nalazi se na šestom mestu na listi najvećih srpskih slava.

Veliki broj lekovitih izvora nosi ime Svete Petke, a jedan od njih – sa čudotvornom i lekovitom vodom nalazi se u Beogradu, na Kalemegdanu, na mestu gde su njene mošti dugo počivale. Uobičajeno je da se na današnji dan ode u ovu crkvu i da se zahvati voda sa izvora jer se veruje da ona leči mnoge bolesti, a naročito probleme sa vidom.

Ko je bila Sveta Petka?

Sveta Petka je živela u 11. veku. Prema priči, mnoge godine je provela u pustinji, u postu, molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Na njenom grobu, kaže legenda, događaju se čuda. Mošti su joj se nalazile u Carigradu, pa su prenete u Trnovo, odatle ponovo u Carigrad, zatim u Beograd, da bi konačno bile položene u rumunskom gradu Jašu.

Crkva Sveta tri jerarha gde se Sveta Petka danas nalazi smatra se velikim svetilištem i mestom hodočašća, ne samo za pravoslavne, već za sve koji veruju u moć isceljenja ove svetice.

Kao zaštitnica žena, hramove na današnji dan naročito posećuju žene jer se veruje da će im Sveta Petka pomoći da začnu i lakše rode decu. Narod kaže da, ko na današnji dan zatraži nešto od ove svetiteljke, treba narednih nedelju dana da posti i na njen dan dođe u crkvu sa prilozima.

U nekim krajevima Srbije još se i danas veruje da se na praznik Svete Petke valja u crkvu doneti kolače od kiselog testa kako bi ih sveštenik osveštao za zdravlje onoga ko ih je doneo i cele njegove porodice.

Još od davnina postoji verovanje da Sveta Petka može na današnji dan da predskaže budućeg supruga svake žene. Od osoba koje dan ove svetiteljke slave kao krsnu slavu treba uzeti mrve od slavskog kolača koji je isekla domaćica, a onda ih nakon ponoći posuti ispod kreveta. Narod kaže da će devojke koje budu spavale na tom krevetu noćas sanjati buduće muževe.