Srbi su samo pratili "trend"! Kada vidite koja država je prvo usvojila POMERANJE SATA – nećete se iznenaditi

Noćas smo, već po starom običaju, pomerili kazaljke na časovnicima za jedan sat unazad i tako se, kao i svake godine, vratiti na zimsko "prirodno" računanje vremena. Ovo činimo zbog toga što smo, u martu, to isto radili samo u suprotnom smeru kada smo koristili "letnje" računanje vremena. Ali, zašto?

Cela ideja pomeranja vremena nije tako stara i regulisana je zakonima većine zemalja tek u 20. veku. Sve se zasniva na činjenici efikasnijeg korišćenja dnevnog svetla.

Dužina trajanja dnevne svetlosti preko zime i preko leta je različito. Na primer, u januaru sunce izlazi oko 8 časova dok u julu to čini već oko 5h. Zimi zalazi oko 16 časova dok je leti vidljivo i posle 21 sati.

E sad… ljudi svoje aktivnosti uglavnom započinju i isto vreme, pa bi to značilo da leti “gube” skoro dva sata dnevne svetlosti jer je u 7 časova kada većina ustaje, u letnje dane već odavno svanulo. U prošlosti, kada se većina poslova obavljala na polju, ovo je bio veliki gubitak.

Glavni “krivci”

Da dnevna svetlost može da se mnogo efikasnije iskoristi samo jednostavnim pomeranjem sata unapred ili unazad u odnosu na doba godine prvo je formulisao krajem 19. veka Džordž Vernon Hadson, entomolog sa Novog Zelanda.

On je, sakupljajući primerke za svoju kolekciju insekata, uočio koliko je za ljude bitno da iskoriste dan. Zato je u svom radu pred Kraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata.

Međutim, ideja bi verovatno ostala zaboravljena da je, deset godina kasnije, nije vaskrsao britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet.

Priča kaže da je Vilet tokom jednog ranojutarnjeg jahanja po okolini Londona, u leto 1905. godine primetio kako veliki broj ljudi i dalje spava iako je sunce odavno izašlo.

I tako je, znajući da se vreme sunčevog izlaska menja tokom godine, Vilet pokrenuo veliku kampanju za uvođenje takozvanog “britanskog letnjeg vremena” koje bi podrazumevalo da se svake nedelje u aprilu kazaljke na časovnicima pomeraju za po 20 minuta unapred, a zatim vrate unazad tokom četiri nedelje u septembru.

Neumorno lobirajući sve do Prvog svetskog rata, Vilet je pridobio neke poslanike u engleskom parlamentu, uključujući i tada mladog Vinstona Čerčila. Nažalost, ovaj vizionar nije dočekao da vidi pobedu svoje ideje. Umro je za vreme epidemije gripa 1915. godine.

Pomeranje časovnika postaje praksa

Ironično, Viletov predlog je prvo prihvatila “neprijateljska” Nemačka 1916. godine zakonom regulisavši “letnje” računanje vremena. Nemci su tako kazaljke prvi put pomerili sa 23h na ponoć 30. aprila 1916. mada su njihovi motivi bili praktične prirode – želeli su da smanje upotreba veštačkog osvetljenja kako bi se štedelo gorivo potrebno za ratne snage tokom Prvog svetskog rata.

Britanci su ih sledili 1921, a potom i gotovo sve evropske zemlje i SAD. Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put 27. 3. 1983. godine.

Ne pomeraju sve države časovnike

Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put 27. 3. 1983. Do 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj nedelji septembra i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada. Kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje ukazno vreme. Početkom 2011. godine tadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev početkom doneo je odluku da u toj zemlji ukine pomeranje časovnika.

Rusija je tako 27. marta te godine poslednji put pomerila časovnike zauvek ostavši u “letnjem” vremenu. Ova odluka nije prošla tako glatko i izazvala je negodovanje građana jer mnogi Rusi ne vole da ustaju sat vremena ranije tokom zime.

Ruski predsednik Vladimir Putin je zato, u julu 2014. potpisao dekret kojim se u oktobru zemlja vratila na zimsko računanje vremena koje važi preko cele godine. Time se Rusija pridružila Islandu, koji je do sada bio jedina evropska zemlja koja ne pomera satove.

Sistem pomeranja sata se ne koristi ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost.

Početkom 2019. Evropski parlament glasao je za ukidanje letnjeg i zimskog računanja vremena i to počev od 2021. godine.