ŽENA IZA BAJKE O "ZLATOKOSI": Priča o njenom tragičnom životu u kuli upisala ju je u MIT I RELIGIJU

Bajke su ponekad mnogo više od pukih lepih priča kojima se uspavljuju deca. Neke od njih su utemeljene u stvarnim događajima, ali i mitovima i legendama daleko starijim od vremena kada su one nastale.

Kad pomislite na prelepu devojku duge, zlatne kose zaključanu u visoki toranj usred šume, prva asocijacija vam je verovatno Zlatokosa.

Ova bajka je prvi put zapisana još u 17. veku, ali je tada već neko vreme postojala u narodnom folkloru. Ipak, zaplet priče originalno je mnogo stariji i zapravo govori o Svetoj Varvari, ranohrišćanskoj mučenici iz 3. veka.

Pravu Zlatokosu nije spasao princ

Priča kaže da je Varvara (ponegde i Barbara) bila nadaleko poznata po svojoj lepoti zbog čega je imala veliki broj prosaca. Ovo se nije dopalo njenom ocu Dioskoru koji ju je, kako bi sačuvao njenu čednost, zaključao u visoku kulu. Druga verzija događaja kaže da je on to učinio jer je bio mnogobožac i jer je hteo da ćerku sklonio od pogubnog uticaja hrišćanstva koje se širilo rimskim carstvom.

Kako bilo, Varvara je u kuli živela godinama gde je bila okružena svim što je mogla da poželi. Otac joj je bio izuzetno bogat i ugađao je svakom njenom hiru dokle god on nije podrazumevao izlazak iz kule. Hranu i čistu odeću dobijala je u korpi koju bi iz pomoć užeta sluge njenog oca popele do devojke. Jednog dana, neko je u korpu zajedno sa stvarima, ubavio i Bibliju i Varvara je počela da je čita.

Nedugo posle toga, Varvarin otac reši da obraduje ćerku tako što će joj u kuli sazidati divno kupatilo. Zapovedio je da se ono napravi sa dva prozora, ali Varvara je zatražila tri – za Oca, Sina i Svetoga Duha, kao i da se u kupatilu iscrta krst.

Kada je ovo čuo, njen otac je bio sablažnjen što mu je ćerka hrišćanka! Odvukao ju je kod starešine oblasti, gde je devojka hrabro priznala da je hrišćanske vere i da se nikada neće pokloniti idolima.

Zbog ovih reči, strašno je mučena – hrišćansko predanje kaže da su je isekli, palili joj rebra i grudi, i na kraju tako izmučeno potpuno golu vukli gradom. Na kraju joj je rođeni otac odsekao glavu na gubilištu.

Legenda kaže da je nakon toga oca stigla kazna – pogodio ga je grom i izgoreo je u strašnim mukama.

Sveta Varvara je danas mučenica koju poštuju i pravoslavna i katolička crkva. U Srbiji njen dan se praznuje 17. decembra.

A bajka o Zlatokosi?

Bajku o Zlatokosi objavila su braća Grim 1812. Njihov izvor bila je knjiga priča Federika Šulca iz 1790. ali postojale su i ranije verzije. Osim u narodnom predanju, slična priča se pominje na francuskom i nemačkom govornom području još tokom 17. veka.

Neki istraživači čak smatraju da je korene bajke moguće najranije pronaći u priči “Dama iz kule”, prehrišćanskom arhetipu koji zapravo simbolizuje Sunce koje je tokom noći zaključano u kuli i u zoru se njegova svetlost oslobađa.

Slični mitovi postoje u skoro svim delovima sveta.

Inspiracija možda dolazi i iz mita iz antičke Grčke. Persejevu majku Danaju otac je zatvorio u kulu kako bi je sprečio da zatrudni jer je proročica iz Delfa prorekla da će njen sin ubiti svog dedu.

Ipak, i pored svih ovih izvora priča o Svetoj Varvari je najverovatniji izvor jer je najsličnija bajci koju su vekovima kasnije popularizovala braća Grim.