Američku zastavu na Ivo Džimi podigao je i jedan INDIJANAC! Njegov život nakon rata postao je SAMO TUGA
/
Ajra Hejz po mnogo čemu je bio savršen američki marinac. Kratko ošišan, ozbiljan, u uniformi na kojoj se presijavaju ordenje i medalje. Ipak, Ajra Hejz imao je, bar u očima određenog broja Amerikanaca, jednu “manu” - bio je Indijanac!
Ajra Hamilton Hejz rođen je 1923. u Arizoni kao najstariji od šestoro dece u porodici veterana iz Prvog svetskog rata Džozefa koji je u mirnim vremenima porodicu izdržavao berući pamuk i baveći se zemljoradnjom. Bili su Indijanci i to iz plemena Pima i trudili su se da sačuvaju svoj identitet, ali i da budu dobri pripadnici američkog društva u prvoj polovini 20. veka.
Ajra je sa četiri godine naučio da čita i piše na engleskom jeziku i bio je veliki ljubitelj knjiga. Kada je imao 9 godina njegova porodica se preselila u veći grad kako bi na istom mestu mogao da pohađa osnovnu i srednju školu.
Napad na Perl Harbor kao prekretnica u životu
Napad na Perl Harbor 7. decembra 1941. uvukao je Ameriku u Drugi svetski rat. Patriotska osećanja u maldom Ajri gorela su -poverio se drugarici iz škole kako želi da služi vojsku u Marinskom korpusu Sjedinjenih Država i osveti se Japancima.
U avgustu 1942. godine Hejz se primljen u rezerviste Marinskog korpusa. Završio je osnovnu obuku i potom se dobrovoljno prijavio za padobransku obuku u Kampu Gilespi. Tamo je dobio srebrnu značku i kodno ime “Poglavica padajući oblak“.
Tako je otpočeo njegov ratni pohod - u martu 1943. isplovio je sa Trećim padobranskim bataljonom za Novu Kaledoniju. Odatle je poslat na Gvadalkanal, pa na Vela Lavelu… Borio se protiv Japanaca tokom Bugenvilske kampanje i od 1944. bio deo Pete marinske divizije koja se spremala za nvaziju na ostrvo Ivo Džima.
Fotografija za večnost
Peta marinska divizija dospela je na Ivo Džimu 19. februara 1945. godine. Hejzov vod iskrcao se na plažu na Ivo Džimi 19. februara 1945.
Tokom jutra 23. februara vojska je postavila američku zastavu na vrh planine Suribači, ali je tokom popodneva došla naredba da se postavi veća zastava.
Desetar Majkl odabrao je da upravo Ajru Hejza, kao i Harlona Bloka i Frenklina Suslija da krenu sa njim kako bi odneli zalihe na vrh i podigli zastavu. Pridružili su im se i Rene Ganjon i Harold Šulc, pa su na čeličnu šipku koju su Susli i Hejz pronašli ponovo podigli zastavu.
Fotografija podizanja druge američke zastave na Suribači, autora Džoa Rozentala iz “Asošiejted presa”, postala je simbol Drugog svetskog rata, a Hejz i Ganjon, kao jedini koji su preživeli rat, postali su nacionalni heroji.
Ispravljanje nepravde
Ipak, nije mnogo prošlo, a u javnosti je o ovom događaju počelo svašta da se govori. Hejza je naročito pogodilo to što su imena “podizača” zastave počela da se falsifikuju. Na primer, bilo je onih koji su tvrdili da je među herojima koji su se tog februarskog dana popeli na vrh Suribačija bio Henri Hensen, a ne Harlon Blok.
Obojica su poginuli u borbi, ali Hejz je smatrao da je nepravedno da se Blokovo delo zaboravi. Kada je pokušao da ispravi grešku u aprilu 1945. godine i javno saopšti da je Blok taj koji je pomogao da se podigne druga zastava ućutkao ga je oficir marinaca iz Vašingtona.
Ova nepravda duboko je pogorila Hejza. Tokom 1946. iz očaja i u znak prkosa prepešačio je neevrovatnih 2.000 kilometara sve do farme Edvarda Bloka u Teksasu kako bi porodici stradalog saborca rekao da je upravo njihov sin Harlon bio sa njim tokom sudbonosnog podizanja zastave.
Zahvaljujući ovom činu i mediji su se zainteresovali za slučaj i januara 1947. zvanično je ispravljena nepravda.
Šta je bilo posle?
Nakon rata, Ajra Hejz pokušao je da vodi normalan život. Međutim, gde god da bi krenuo ljudi su buljili u njega i zapitkivali da li je baš on “taj Indijanac” koji je podigao zastavu na Ivo Džimi. Dobijao je stotine pisama, a ljudi bi ga tražili i po rezervatu. Po prirodi ćutljivom Ajri, ova popularnost jako je smetala.
Patio je od posttraumatskog stresa, nikako nije uspevao da nađe stalan posao i ubrzo se propio. Hapšen je čak 52 puta zbog alkoholisanja u javnosti.
Trag u večnosti
Hejz je ovekovečen u umetnosti mnogo puta i pre i posle njegove smrti. 1949. pojavio se u filmu “Sands of Ivo Jima” u kome je glavnu ulogu igrao Džon Vejn. Bio je tema članka novinara Vilijama Bradforda Huija, koji je 1961. adaptiran za film “The Outsider” u kojem je Toni Kertis glumio Hejza. Film je inspirisao kantautora Pitera La Fargea da napiše "Baladu o Ajri Hejzu" koja je postala popularna širom zemlje 1964. godine nakon što ju je otpevao Džoni Keš. 2006. Hejza je glumio Adam Bič u filmu “Flags of Our Fathers” u režiji Klinta Istvuda.
- Bio sam bolestan. Nalazio sam se pred pucanjem razmišljajućI o mojim dobrim drugarima. Oni su bili bolji ljudi nego što sam ja, a neće se nikada vratiti. Naročito ne u Belu kuću, gde sam se ja vratio – govorio je.
Ajra Hejz pronađen je mrtav 24. januara 1955. Ležao je nasred ulice, pored napuštene kolibe. Policija je proglasila da je uzrok smrti hipotermija i trovanje alkoholom, ali bilo je i drugih priča.
Naime, noć pre smrti, Hejz je pio i igrao karte u lokalnoj kafani. Zabeleženo je da se posvađao sa još jednim pripadnikom Pima plemena i da su na kraju iz kafane otišli svi osim njih dvojice. Hejzov brat Kenet, veteran iz Korejskog rata, smatrao je da Ajrina smrt ima veze sa tom prepirkom.
Ajra Hejz sahranjen je 2. februara 1955. godine. Sahrani je prisustvovao njegov saborac sa Ivo Džime i jedini živi vojnik od onih koji su podigli zastavu - Rene Ganjon.
- U svom srcu imao je mali san - da će jednog dana Indijanac moćI kao I beli čovek da slobodno korača Sjedinjenim Državama – rekao je Ganjon u govoru na Hejzovoj sahrani.
