Jedno je SLIKA ADOLFA HITLERA, drugo slavnog umetnika koji je na akademiju PRIMLJEN UMESTO NJEGA! Da li znate ko je naslikao šta?

Pre nego što će počiniti najveći zločin koji je ikada počinjen u istoriji i skoro uništiti svet kakav poznajemo, Adolf Hitler je godinama pokušavao da postane slikar. Ironično, i potpuno neplanirano, na tom putu našao mu se jedan drugi potonji slavni slikar.

Adolf Hitler je ostao upamćen kao jedan od najvećih diktatora 20. veka, čovek koji je odgovoran za masovno uništenje čitavih naroda i najveće razaranje koje je svet ikada video.

Ipak, pre nego što je pokušao da zavlada svetom, Hitler je pokušao da postane slikar. Godinama je pokušavao da živi od svog umetničkog rada i naslikao je stotine dela koja je prodavao.

Neuspeli slikar - uspešni diktator

Delo Adolfa Hitlera (obratite pažnju na potpis u donjem desnom uglu)

Ipak, u ovome nije bio uspešan. Dva puta je pokušao da upiše bečku Akademiju lepih umetnosti samo da bi oba puta bio odbijen. Komisija je smatrala da mladi Adolf ima više talenta kao arhitekta nego kao slikar i čak mu je sugerisano da proba da upise arhitektonsku školu.

Hitler ih nije poslušao. Bio je ubeđen da će se proslaviti kao slikar i pokušao je da zaradi prodajući ručno rađene razglednice na kojima su bili prikazani poznati prizori Beča u kome je u to vreme živeo. U svojoj knjizi “Majn kampf”, Hitler je tvrdio da je slikao čak tri dela dnevno.

– Ja sam umetnik, a ne političar. Jednom kada se poljsko pitanje reši, želim da završim svoj život kao umetnik – rekao je godinama kasnije kancelar Adolf Hitler britanskom ambasadoru Nevilu Hendersonu.

Ironično, podaci bečkog biznismena Samuela Morgensterna koji je bio posrednik u prodavanju Hitlerovih slika, otkrivaju da su najveći broj njegovih radova kupovali Jevreji.

Hitler protiv Kokoške

Delo Oskara Kokoške, Foto: Printscreen Youtube/Leopold Museum Wien

Zanimljiva je činjenica, da je iste godine kada je Hitler drugi put odbijen, umesto njega primljen slavni Oskar Kokoška. On i Hitler tako su, nesvesno, postali rivali, a netrpeljivost se nastavila za dugi niz godina.

Dok se Kokoška penjao na umetničkoj lestvici postajavši sve poznatiji, Hitler se penjao na onoj političkoj. Moć koju je to donelo ovom drugom, ironično, uticala je i na ovog prvog - 1934. Kokoška je mora da napusti Beč i skloni se u Prag jer su njegove slike, zajedno sa slikama nekoliko drugih umetnika, nacisti proglasili za “degenerisane” i kao takve “opasne za preporod nemačkog naroda”.

Nažalost, pokazalo se da Prag nije dovoljno daleko. Godine 1937. veliki broj Kokoškinih dela nacisti su zaplenili u sklopu uništavanja “degenerisane umetnosti”. Revoltiran, Kokoška je odgovorio onako kako je najbolje umeo - slikajući “Autoportret degenerisanog umetnika”.

Godine 1938. shvatio je opasnost koja vreba od nacista i sa suprugom prešao u London odakle je do kraja rata bio žestok kritičar Hitlera i nacista. Na slici “Crveno jaje” otvoreno je ismejao svog rivala iz mladosti prikazujući Hitlera i Musolinija kao izvitoperena čudovišta.

U decenijama nakon rata Kokoška je stekao svetsku slavu. Kada je govorio o Hitleru, bio je prilično pomirljiv.

- Velika je šteta što Hitler nije prošao komisiju na Akademiji lepih umetnosti, a ja jesam. Da jeste, on bi samo postao loš slikar, a da sam ja bio odbijen, postao bih razuman političar, tako da bi svet bio pošteđen velikih patnji - istakao je Oskar Kokoška jednom prilikom.

Da li je Hitler bio dobar slikar?

O tome koliko je Hitler bio talentovan mišljenja su i danas podeljena. Pre nego što je postao kancelar, Hitler je kao slikar bio prilično neuspešan, a bilo je i onih koji su ga zlobno nazivali “molerom”.

Kritičari smatraju da činjenica da je Hitler retko crtao ljude govori u prilog njegovoj neumešnosti i nedostatku talenta.

Veliki deo njegovih radova se posle Drugog svetskog rata pojavio po privatnim kolekcijama i u godinama koje su usledile su na aukcijama dostigle velike vrednosti. Tokom 2014. jedan akvarel prodat je za 130.000 evra.

Ipak, veliki broj Hitlerovih dela je zaplenila američka vojska i oni se i danas nalaze u vlasništvu vlade ove države.