Aranđelovdan, jedna slava, a običaji različiti: Zašto neki vernici spremaju žito, a drugi ne?

Tata, sestra i ja ćemo sutra rano ujutru otići u crkvu, kao i svake godine. Bez žita, jer je takav običaj moj otac nasledio od svog. „Arhangel Mihailo je živi svetac“, govorio je deda, i zato koljivo ne treba spremati. Pored nas, u crkvi, stajaće i oni koji Aranđelovdan slave sa žitom jer, kako veruju – ono se sprema za duše predaka, a ne za dušu sveca. Na vernicima je da odluče kako će slavu obeležiti, bitno je da su oba načina ispravna.

Iz crkve ćemo, ipak, svi kućama krenuti sa svećom, a oni koji nisu umesili slavski kolač dan pre slave - kupiće ga usput, jer je on na trpezi obavezan. Ovo značajno obeležje slave pravi se u obliku okruglog hleba i peče u kalupu ili dubokoj šerpi. Važno je da bude „prekršten“, odnosno - da ima šaru u obliku krsta, a dodatni ukrasi, različitih oblika, simbol su blagostanja porodice. Na dan slave, ukućani ga uz molitvu prelivaju vinom kao simbolom Isusove krvi, zatim ga lome.

Mama će nas dočekati na ulaznim vratima, preuzeti kolač, uneti ga u kuću i smestiti u centar svečano postavljenog stola. Tata će upaliti sveću, a potom će njih dvoje govoriti o temperaturi jer, prema narodnom verovanju - kakvo je vreme na Aranđelovdan, takvo će biti tokom cele zime i proleća.

Potom će se sa mirisom slavskih poslastica pomešati aroma naše omiljene C kafe, koju ćemo sipati u retro šoljice i uživati u njoj polako, dok zvono na vratima ne najavi prve goste. Tata će od tog trenutka stajati, pa sve do večeri, dok poslednji gost ne ode, poštujući stari običaj prema kom domaćin ne sme da sedne dok god slavska sveća gori. Ponoviće mi i ove godine priču o caru Dušanu, koji je slavio Svetog arhangela Mihaila tako što je uvek dočekivao goste stojeći, dok mu je anđeo stajao na ramenu. Jedne godine, da li od umora, ili nemara, on se prevari i sede, a anđeo se naljuti i odlete. Predanje kaže da je car nakon toga mesecima pokušavao da se umilostivi arhangelu Mihailu.

Aranđelovdan je dan koji je crkva posvetila slavi svih anđela i prvom među njima, Mihailu, predvodniku vojske dobrih anđela, koji su se, prema predanju, suprotstavili silama zlih i palih anđela. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi. Prema predanjima, uvek se javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji, a danas ga pravoslavci slave kao krsnu slavu i zaštitnika porodice.

U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove. Spada u tri najčešće krsne slave među Srbima. Govori se da u ovo vreme arhangel Mihailo luta svetom obučen u prosjaka kako bi izgrdio nevernike i pomogo nevoljnicima. Njegovo ime na jevrejskom znači „ravan Bogu“. Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni, prvi, a "angelos" znači vesnik, anđeo.

Ovaj dan ustanovljen je kao praznik Arhangela Mihaila u vreme Silvestera Prvog Rimskog (314-335) i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog (326). Izabran je novembar, jer se veruje da je Bog stvarao svet na ovaj dan u martu, a kako ima devet činova anđeoskih, počasni deveti mesec posvećen je Mihailu. On na ikonama u jednoj ruci drži mač, a u drugoj terazije, kojim meri dobro i zlo svakoj duši.

Svetog Arhangela kao svog zaštitnika slavi i beogradska Saborna crkva, osveštana na Aranđelovdan 1845. godine, čiji je ktitor bio srpski knez Miloš Obrenović (1780-1860). Arhangela Mihaila je kao porodičnog zaštitnika poštovala srpska vladarska dinastija Nemanjića.

Slavski dan privešćemo kraju na isti način kako smo ga i počeli – uz šoljicu prve i prave C kafe, koja neguje vrednosti bez roka trajanja. I tata će sesti, kako bi uživao u jakoj aromi i punom ukusu kafe, nakon što je ispunio obavezu domaćina. Polako gasimo slavsku sveću, uživamo u porodičnoj atmosferi i ljubavi koju osećamo jedni prema drugima, ogrnuti tradicijom i vrednostima koje negujemo.

(PR)