Dirljiva priča o REKSU, psu na čijem spomeniku ljudi već 100 godina OSTAVLJAJU GRANE za njega (FOTO)
/
Foto/Wikipedia/Rhododendrites
Groblje Grinvud u južnom Bruklinu prepuno je poznatih “stanovnika” - od umetnika i muzičara do generala i političara. Ali, jedan mali, skrajnuti grob ipak privlači pažnju posetilaca već godinama, a nije ni čudo jer - krije vanvremensku priču o ljubavi i odanosti. Bili jednom čovek i pas…
Među hiljadama anđela i obeliska stoji i Reks - bronzana statua psa koji leži na kamenoj platformi na kojoj je ugravirano njegovo ime.
Veruje se da je Reks pas Džona E. Stoua koji je bio jedan od najvećih trgovaca voćem u gradu i koji je umro 1884. Već decenijama ljudi skupljaju štapove i pale grane i ostavljaju ih na Reksovim šapama. Jer, on je dobar dečko!
- Kada je reč o Reksu, on se očigledno ističe. Ljudi ga vide sa puta - to je neka vrsta istaknutog mesta, odmah na raskrsnici dva puta. Tačno je ispod drveta i okolo ima mnogo grana, pa ljudi ostavljaju štapove preko njegovih malih šapa. Neko je tu jednom ostavio i sliku psa, možda njihovog ljubimca koji je preminuo, kao da kaže: “Reks, čuvaj mog malog” - kaže za sajt Dodo Stejsi Lok, menadžerka za komunikacije Grinvuda groblja.
Groblje je poslednjih godina postalo popularno među turistima, ali i lokalcima koji bi da pobegnu od gužve i provedu vreme u prirodi. Kako je rastao broj posetilaca, tako je rasla i Reksova kolekcija štapova.
Beleška iz 19. veka u Grinvudovim dosijeima odnosi se na postavljanje “bronzane statue psa”, ali ostaje misterija da li je Reks zaista sahranjen pored svog vlasnika ili je reč samo o umetničkom rešenju koje treba da prikaže da je gospodin Stou za života bio vezan za svog ljubimca.
- Mislim da ljudi vole da veruju da je tamo sahranjen pas i to je vrlo moguće. Jedino što nismo 100 posto sigurni - ispričala je Stejsi Lok.
Reks ne bi bio jedina životinja kojoj je odata počast na ovom groblju. Zna se da je nekoliko drugih voljenih kućnih ljubimaca sahranjeno sa svojim vlasnicima pre nego što je upravni odbor groblja zabranio sahrane životinja pored ljudi 1879. godine.
