SLAVNIJI OD TIRKETA I MOŠE! Blistao je u Montevideu, predavao na dva fakulteta i imao orden I OD KRALJA I OD TITA
/Milorad Arsenijević Balerina bio je čuveni fudbaler, ali i naučnik, selektor, porodičan čovek, patriota, poliglota... Rođen je 1906. u Smederevu, ali osnovnu školu završava u Vršcu gde se njegova porodica preselila zbog službe njegovog oca. Otac mu je poginuo u slavnoj bici na Mačkovom Kamenu 1914. Majka Ružica se namučila da podigne sina jer se njena porodica nje odrekla 1905.
Ružica je bila češkog porekla iz bogate porodice iz Beča i njeni roditelji su imali drugačije planove za nju, a ne da se uda za siromašnog knjigovođu iz Smedereva. Pobegla je noću kroz prozor i otišla tamo gde ju je srce vuklo.
Balerina u “Montevideu”
Stvarni i “filmski “ Milorad Arsenijević Balerina (igrao ga je Aleksandar Radojičić)
Milorad iz Vršca odlazi u Šabac i igra fudbal. Igrao je na poziciji centarhalfa, iako nije bio visok, ali je imao odlican skok. Zbog elegancije u igri dobija nadimak Balerina.
Brzo ga zovu u BSK iz Beograda jer su zapazili njegov talenat. Tamo napreduje i već 1927. zaigrao je za reprezentaciju Kraljevine SHS. Negde u isto vreme upisuje elektrotehnički fakultet koji će završiti 1930, samo nekoliko dana pre polaska za Montevideo na prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu.
U čuvenoj Bjelogrlićevoj seriji i filmu o Montevideu i ekipi koja je putovala tamo Balerina je prikazan kao boem, kafanski čovek koji ide i u javne kuće, a istina je bila sasvim drugačija. Milorad je bio ozbiljan, tih i povučen. Učio je jezike i do kraja života govorio tečno 6 jezika (što baš i nije bilo uobičajno za sportiste).
Odigrao je ukupno 52. utakmice za Kraljevinu Jugoslaviju. Važio je za uvek pouzdanog i smirenog igrača.
Zvezda je rođena!
Foto: Nationaal Archief/Collectie Spaarnestad
Nakon kraja igračke karijere Milorad se posvetio struci. Između ostalog, napravio je projekte za železnicu zahvaljujući kome je Jugoslavija još pre Drugog svetskog rata imala voz koji je ušao 146 kilometara na sat. I rat je proveo u Beogradu gde je radio kao inženjer.
Balerina se nakon oslobađanja vraća fudbalu, ali ovog puta kao selector. Na to mesto dolazi 1946. i tu će ostati punih 8 godina.
Anegdota kaže da je, kada se prvi put video sa fudbalerima koje je trebalo da trenira, njima ispričao kako je svih 11 igrača iz Montevidea završilo fakultete, a da su četvorica bili doktori nauka.
Sve do danas Arsenijević je ostao naš najuspešniji selektor. Na Olimpijskim igrama 1948. i 1952. Jugoslavija je osvaja srebrnu medalju. Na Svetskom prvenstvu 1950. u Brazilu posle dve ubedljive pobede, izgubila je od domaćina, a tada je samo prvi iz grupe išao dalje.
Porodičan čovek
Milorad Arsenijević je bio oženjen Jelisavetom Dimitrijević i par je imao dvoje dece - Milana i Ružicu.
Ružica se udala za slikara Andriju Milenkovića. Interesantno je da je ovaj umetnik iskoristio lik svoje supruge kada je 70-ih godina 20. veka radio na novčanici od 1000 dinara, pa se tako Balerinina ćerka ušla u istoriju kao devojka koja u ruci drži grozd, dok iza nje kombajn žanje pšenicu.
Novčanica je bila u opticaju od 1975. do 1990. i značajna je i po tome što je jedina novčanica sa ovih prostora koja nikada nije uspešno falsifikovana jer je na sebi imala više od 40.000 sivih nijansi.
Srećan čovek
Nakon povlačenja iz sveta fudbala Arsenijević je osnovao Saobraćajni institute u Beogradu i ubrzo nakon toga po drugi put postao doctor nauka. Predavao je i na Elektrotehničkom i na Saobraćajnom fakultetu. Napisao je mnogobrojne udžbenike i univerzitetske knjige.
Nikada se nije bavio politikom. Kažu da je čak jednom odbio telefonski poziv tada moćnog Milovana Đilasa jer je zvao u vreme nedeljnog porodičnog ručka.
Do kraja života živeo je lepo, bio je srećan čovek. Na kraju, za Milorada Arsenijevića Balerinu vezan je još jedan kuriozitet. Zbog divnih ljudskih osobina i uspesne sportske karijere , a najvise zbog uspeha na polju nauke, knez Pavle mu je u ime kralja Petra II 1937. dodelio Orden Svetog Save. Iz istih razloga Josip Broz Tito mu 1972. dao Orden zasluga za narod.
Preminuo je 1987. u 81. godini. U novinama je pisalo: “Umro je Balerina!”
Autor teksta: Dobrica Jovičić, profesor istorije
