ALEKSANDAR JE HTEO DA OSTAVI DRAGU? Malo poznata priča o kraju ljubavi poslednjih Obrenovića

Majski prevrat iz 1903. godine i dalje izaziva veliku pažnju i uvek je zanimljivo iznova čitati literaturu i izvore koji se bave ovim događajem. Evo jedne, manje poznate priče o planovima kralja Aleksandra uoči antetata koji bi, da su ostvareni, potpuno promenili sliku tadašnje Srbije, a možda i sprečili sam atentat i kraj dinastije Obrenović.

Kralj Aleksandar oženio se Dragom Mašin (Lunjevica) 1900. i odmah naišao na žestoko većinsko protivljenje javnosti tom braku. Razlozi su bili brojni i dobro su poznati. Draga nije bila na dobrom glasu, bila je dvorska dama i udovica, 10 godina starija od kralja za koju se sumnjalo da ne može da ima decu. Svakako ne baš idealan izbor za kraljicu. Kralja Aleksandra vodile su emocije prema lepoj dami koje su se poklapale sa njegovim okretanjem prema Rusiji u spoljnoj politici.

Pitanje naslednika

Kako je vreme prolazilo, sve je bilo jasnije da Draga neće roditi naslednika prestola pa se počelo razmišljati o drugim rešenjima. U javnosti su kružile razne moguće i nemoguće teorije. Govorilo se o mogućem podmetanju deteta Dragine sestre, o usvajanju naslednika, ali su kružile priče i o Nikodiju Lunjevici, bratu kraljice Drage kao mogućem pretendentu na presto, koje je kralj doduše, demantovao.

Činjenica da nema naslednika, a posebno vest o trudnoći za koju se ispostavilo da je lažna, pokvarila je odnos sa Rusijom, pa do najavljivanog prijema kod ruskog cara nije došlo. Trudnoća je objavljena još avgusta 1900, ali je ruski lekar Snjegirev utvrdio pregledom da kraljica nije trudna. Kralj nije hteo da poveruje nalazu ovih lekara, pa je pozvao doktore Verthajma iz Beča i Kantakuzena iz Bukurešta koji su potvrdili nalaze svojih kolega.

Velikih problema bilo je i na unutrašnjem planu. Vojska je bila u lošem stanju, a politička situacija nestabilna - obračun sa Milanovim pristalicama, samovolja, državni udari, brojne vlade i demonstracije ugušene u krvi marta 1903. samo su povećavali već postojeće nezadovoljstvo.

Pojedini oficiri i političari smišljali su plan šta da rade u datoj situaciji i posle različitih predloga došli do toga da kralj i kraljica treba da budu ubijeni. Ipak, za sve ovo vreme, ni kralj Aleksandar nije “sedeo skrštenih ruku”, jer je izgleda spremao obračun sa zaverenicima o čemu će biti više reči u nekom od narednih tekstova.

Aleksandar je planirao da se razvede?!

Kralju je bilo jasno da mora da se obračuna se zaverenicima kao što mu je bilo jasno i da brak sa Dragom neće moći da potraje, pa je rešio samo nekoliko meseci pred atentat, da se razvede. Brojna su svedočanstva da je njegov odnos prema njoj, posebno tokom 1902. godine zahladneo i da je on počeo da na dvoru opet okuplja ljude koje je sa dvora proterao kao Dragine neprijatelje.

Pored toga, obnovio je i kontakte sa majkom, ljutom protivnicom njegovog braka. Pukovniku (kasnije vojvodi) Živojinu Mišiću, kralj Aleksandar Obrenović je pomenuo neki važan događaj početkom aprila 1903. godine.

- Kako sam docnije čuo, ovaj važan događaj o kome je govorio kralj trebalo je da bude upućivanje kraljice Drage u pratnji đenerala Cincara-Markovića negde u banju na strani, s tim da se više i ne vrati u Srbiju. Da li je uistinu ovo bila kraljeva namera znaju sigurno oni koji su u to vreme bili u vladi ili u blizini Dvora - piše u svojim uspomenama Živojin Mišić.

Važan događaj o kome piše Živojin Mišić bio je odlazak kraljice Drage u banju Francensbad iz koje ona više ne bi mogla da se vrati. Dvorski lekar Hadzi-Nikolić ubedio je kraljicu da prihvati da ode u banju u kojoj bi joj lečenje možda pomoglo da zatrudni. Na put je trebalo da krene posle 5. juna 1903. godine, a bila je spremna i proklamacija o zabrani njenog povratka u zemlju.

Ostaje pitanje da li je kralj zaista imao nameru da ovaj plan sprovede u delo. Zaverenici su, pak, bili rešeni da u akciju krenu bez oklevanja i što pre.

Kraljeva eventualna reakcija na priče o zaveri bila je zakasnela, pa su kralj i kraljica na kraju brutalno ubijeni i masakrirani od strane zaverenika u noći 28-29. maja/10-11. juna 1903. godine čime je ugašena loza Obrenovića.

Autor teksta: Marko Marinković, prof. Istorije