INSPIRISANO ISTINITIM DOGAĐAJIMA! Jeziva priča o stvarnom ubici iz filma "VRISAK"

U martu 1994, glumac i scenarista po imenu Kevin Vilijamson bio je zaokupljen informativnim programom o lutalicu koji je terorisao grad Gejnsvil na Floridi ubivši petoro studenata tokom tri dana u avgustu 1990.

Pod utiskom priloga, smislio je scenario za ono što je postalo “Vrisak” (“Scream”) - horor film iz 1996. koji je, iako zamišljen kao treš i rađen sa malim budžetom, postao kultni i udahnuo novi život čitavom žanru.

Iako “Vrisak” pruža mnogo ubistava, napetosti i krvavih scena, priča o maskiranom ubici samo pomalo liči na priču Denija Rolinga, “Silovatelja iz Gejnsvila”. Evo šta se zaista dogodilo…

Zlostavljano dete

Kao što se kasnije prisećao u svojoj knjizi “Stvaranje serijskog ubice: Prava priča o ubistvima u Gejnsvilu”, Roling je imao užasno detinjstvo.

Rođen je 1954. u Šrivportu u Luizijani. Majka mu je imala samo 19 godina i zvala se Klaudija, a otac mu je bio policajac, odlikovani veteran korejskog rata i zvao se Džejms.

Danas se spekuliše da je Džejms možda patio od neke kombinacije posttraumatskog poremećaja i inherentne mentalne bolesti. Temperamentan i nasilan, Džejms se svađao sa Klaudijom i verbalno zlostavljao Denija i njegovog mlađeg brata Kevina, pribegavajući fizičkim kažnjavanjima dečaka kako su odrastali.

Rolling se okrenuo umetnosti i u muzici tražio utehu – kada mu je bilo 15 godina za Božić je dobio gitaru i toga se kasnije sećao kao jedne od najsrećnijih uspomena iz adolescencije. Od košmarne stvarnosti pokušao je da pobegne tako što je digao ruku na sebe, ali pokušaj samoubistva nije uspeo.

Pljačke i robije

Izbačen iz vazduhoplovstva 1972. nakon što je uhapšen zbog posedovanja droge, Roling je otišao da živi kod svog dede i neko vreme je našao stabilnost u crkvi. Oženio se ženom po imenu O'Mater Halko, sa kojom je dobio ćerku, ali su se posle nekog vremena rastali jer je Deni postao nasilan. Na površinu su izbile sve frustracije iz detinjstva i on je, kao što je to čest slučaj kod porodičnog nasilja, počeo da se ponaša isto kao njegov otac nekada.

Već gajivši sklonost ka voajerizma i mučen uznemirujućim halucinacijama, Rolingovo stanje se nakon razvoda samo pogoršalo. Silovao je ženu koja je ličila na njegovu bivšu suprugu i krenuo u nekoliko oružanih pljački na jugu, što je dovelo do hapšenja u Džeksonu u Džordžiji 1979. godine.

Osamdesete nisu ništa promenile za Rolinga, koji je bio u zatvorima i izlazio iz njih u Alabami i Misisipiju. Vreme između boravaka u zatvoru provodio je putujući zemljom, kradući i povremeno uznemiravajući žene koje bi mu se našle na putuu.

U Šrivportu u novembru 1989. Rolling je otpušten sa posla u restoranu. Iste noći je provalio u kuću i ubio 24-godišnju Džuli Grisom, njenog osmogodišnjeg nećaka Šona i 55-godišnjeg oca Toma. Kao odjek njegovih kasnijih ubistava, Džuli je pronađena sa tragovima ugriza, sa nogama raširenim na krevetu.

Sledećeg maja, Rolling je ušao u poslednju svađu sa svojim ocem. Ovaj put je izvukao pištolj i pucao Džejmsu u stomak i glavu. Otac je preživeo, ali je zauvek ostao slep i gluv na jedno oko i uvo.

Nakon ovoga, Roling je pobegao u Kanzas i Floridu, i na kraju stigao u Gejnsvil.

Brutalno ubistvo studenata

Godine 1990. Roling je podigao kamp u šumovitom području iza Univerziteta Florida. U svoj krvavi pir krenuo je kada su studenti započeli jesenji semestar.

Roling je 24. avgusta ušao u sobu studentkinja prve godine Kristine Pauel i Sonje Larson i brutalno izbo nožem i silovao obe studentkinje. Sledećeg dana učinio je isto studentkinji Kristi Hojt, ostavljajući za sobom njenu odsečenu glavu na polici tako da gleda svoje telo oslonjeno na krevet.

Dana 27. avgusta, ubica se ponovo pojavio u domu dvojice 23-godišnjih studenata Manuela Toboade i Trejsi Paulesa. Bivši srednjoškolski fudbaler, Toboada je uspeo da pruži otpor pre nego što su obojica bili nadvladani. Ovog puta nijedno telo nije osakaćeno.

Roling je optužen za ubistva skoro dve godine nakon

Dok je Roling užasom paralisao grad, okupljena je lokalna radna grupa da smiri izbezumljenu zajednicu i pronađe odgovore. Vlasti su se ubrzo usredsredile na glavnog osumnjičenog - studenta koji je nakratko živeo u istom kompleksu kao dve žrtve i u jednom trenutku bio uhapšen jer je udario svoju baku. Ubrzo je otkriveno da se ovaj student borio sa akutnom maničnom depresijom, ali da nema dokaza koji bi ga povezali sa ubistvima. Istraga je tapkala u mestu.

U međuvremenu, ubica kojeg su tražili već je bio u zatvoru. Rolling je u septembru opljačkao prodavnicu u Okali na Floridi i uhapšen je nakon što je slupao automobil za bekstvo. Tek početkom sledeće godine, kada su vlasti iskoristile Rolingov zub da ga povežu sa DNK dokazima na mestu zločina u Gejnsvilu, on je postao glavni osumnjičeni.

Već suočen sa višestrukim doživotnim zatvorom za svoje razne oružane pljačke, Roling je zvanično optužen za ubistva petoro studenata iz Gejnsvila u junu 1992.

Tvrdio je da je ubistva počinila njegova alternativna ličnost

Otprilike u to vreme, Roling je počeo da se dopisuje sa novinarkom Sondrom London, koja će postati njegova verenica i pomoći mu da napiše knjigu “Stvaranje serijskog ubice”. Izjašnjavao se da nije kriv.

U februaru 1994, neposredno pre početka suđenja, Roling je naglo promenio iskaz priznavši krivicu. Da bi mu odredili kaznu, porotnici su saslušali svedočenje njegove majke, koja je pričala o zlostavljanju koje je optuženi pretrpeo od strane svog oca, i psihijatra, koji je opisao alternativnu Rolingovu ličnost po imenu “Blizanac” koja ga je naterala da počini tako sadistička dela. Dva druga psihijatra su takođe svedočila da se radi o teškom poremećaju ličnosti, ali su izjavili da veruju da je Roling razumeo veličinu svojih zločina.

Porota je krajem marta jednoglasno proglasila Rolinga krivim za prvostepeno ubistvo po svih pet tačaka, a mesec dana kasnije osuđen je na smrt, piše portal Biography.com.

Njegovi apeli za preinačavanje kazne su iscrpljeni i Roling je pogubljen u državnom zatvoru Floride 25. oktobra 2006. Njegov posljednji obrok bio je hlap na maslacu, koktel od škampi, pečeni krompir s vrhnjem i torta od sira s jagodama. U svojim poslednjim trenucima, “počastio” je 47 ljudi naguranih u sobi za posmatrače jednom od pesama koje je u detinjstvu svirao - religioznom himnom sa refrenom “nitko veći od tebe, Gospode, niko veći od tebe”.

Mikrofon mu je nakon toga isključen, čime je okončana životna priča jednako poremećena kao i ona prikazana na velikom ekranu.