U SUPROTNOM, RIZIKUJETE ČAK I ZATVOR! Države u kojima je GLASANJE OBAVEZNO za sve

Pravo glasa koje ima svaki punoletni građanin širom sveta se smatra jednim od osnovnih postulata demokratije. Međutim, da li ste znali da postoje i države u kojima na izborima ne samo da imate pravo, već i obavezu da glasate?

Biračko pravo je pravo glasa na javnim, političkim izborima i uglavnom je zagarantovano ustavom države. Većina teoretičara ga deli na aktivno (pravo da se glasa) i pasivno (pravo da se kandiduje). Kombinacija ova dva ponekad se naziva i punim pravom glasa.

Iako većina zemalja, uključujući i Srbiju, glasanje smatra pravom svakog svog punoletnog građanina, više od 20 država to smatra i obavezom, pa na izbore, osim ako nemate baš dobar razlog i opravdanje potkrepljeno dokazima, morate da izađete.

Ko neće - ide u zatvor!

Ovaj koncept uopšte nije nov! Zakone o obaveznom glasanju među prvima su uvele Belgija (1892. godine), Argentina (1914. godine) i Australija (1924. godine). Danas je glasanje obavezno u Australiji, Argentini, Belgiji, Boliviji, Brazilu, Kongu, Kostariki, Ekvadoru, Egipatu, Grčkoj, Hondurasu, Libanu, Lihtenštajnu, Luksemburgu, Meksiku, Nauruu, Paragvaju, Peruu, Samoi, Singapuru, Tajlandu, Turskoj i Urugvaju.

Osim ovoga, glasanje je obavezno u nekim državama SAD, jednom švajcarskom kantonu i u tri regiona Austrije.

Ako ipak ne želite da glasate, a nemate valjan razlog za to rizikujete kazne - od novčanih do zatvorskih (iako nije zabeležno da se to do danas negde i dogodilo). Takav slučaj u praksi se dešava samo ukoliko se ni nakon opomene, ne plati novčana kazna.

Umesto toga, neke države su kao kaznu za one koji ne žele da glasaju predvidele ukidanje određenih građanskih prava. U Peruu, na primer, ako ne glasate nećete moći da završite neke administrativne poslove, u Boliviji će vam tri meseca biti onemogućeno da primate platu, a u Belgiji nećete moći da se zaposlite u javnoj upravi.

Naročito je interesantan primer “kolevke demokratije” - Grčke. U ovoj zemlji glasanje je obavezno od 1926. godine, a kazna za one koji to ipak ne žele da urade bile su administrativne prirode - niste mogli dobiti pasoš, radnu ili vozačku dozvolu. 2000. godine ove zabrane su ukinute, mada kao neka vrsta “nepisanog pravila” važi da će vam dobijanje ovih dokumenata biti otežano ako ne glasate.

Obavezno glasanje - za ili protiv

Vodeći argument protiv obaveznog glasanja je da to nije u skladu sa slobodom koju garantuje demokratija. Glasanje nije suštinska obaveza, pa takvi zakoni krše slobodu građana.

Sa druge strane, i argumenata za ima na pretek! Zagovornici obaveznog glasanja tvrde da su odluke koje donose demokratski izabrane vlade legitimnije kada učestvuje veći procenat stanovništva. Oni dalje tvrde da glasanje, dobrovoljno ili ne, ima edukativni efekat na građane. Osim toga, političke partije mogu imati finansijsku korist od obaveznog glasanja, jer ne moraju da troše resurse ubeđujući biračko telo da bi uopšte trebalo da izađe na izbore.

Na kraju, ako je demokratija vladavina naroda, pretpostavlja se da to uključuje sav narod tj. da je odgovornost svakog građanina da bira svoje predstavnike.