ATENTAT PRE ATENTATA: Pokušaj ubistva kralja Aleksandra iz "Senki" ZAISTA SE DOGODIO, ali nije izgledao BAŠ TAKO
/
Ako ste sinoć gledali prvu epizodu 2. sezone “Senki nad Balkanom” onda ste videli da serija počinje neuspelim atentatom na kralja Aleksandra u Zagrebu. Reč je o događaju koji se zaista dogodio, ali koji je, nakon događaja u Marselju ostao u senci ove tragedije. Evo šta je istina, a šta ne u prikazanom.
Kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen je u Marselju 1934. godine. Ova tragedija uglavnom je u senku bacila sve ostale događaje, pa su danas uglavnom nepoznati atentati koji su na kralja pokušavani u više navrata, a koje je on, srećom, izbegao.
Zna se da je ovakvih atentata bilo bar tri! Godine 1916. u Solunu je navodno pokušano ubistvo regenta Aleksandra koje su organizovali pripadnici Crne ruke zbog čega je pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis osuđen i pogubljen. Nakon usvajanja Vidovdanskog ustava, 1921. komunisti su u Beogradu pokušali da ubiju kralja, ali i ovaj atentat je završen neuspešno.
Atentat u Zagrebu prikazan u prvoj epizodu 2. sezone “Senki” zapravo je treći zvanični pokušaj ubistva “kralja Ujedinitelja”
“Ubijte kralja, ubićete Jugoslaviju!”
Kralj Aleksandar I Karađorđević
Iza pokušaja ubistva kralja Aleksandra u Zagrebu, kao što je to prikazano i u seriji, stajao je ustaški pokret i njegov vođa Ante Pavelić. Do 1933. oni su zaključili da Kralj Aleksandar predstavlja kohezioni elemenat zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Njegova eliminacija bi sigurno dovela do nemira u državi, njenog raspada i samim tim prilike da i ustaše ostvare svoj cilj - stvaranje Nezavisne države Hrvatske.
Zanimljivo je da se danas pominje da je u samom ustaškom pokretu postojala struja koja se protivila ubistvu, smatrajući da je to teriristički čin kojim se neće postići cilj, ali da je pobedila “tvrdo jezgro” na čelu sa Pavelićem i da je izglasano da Aleksandar Karađorđević mora umreti!
Čekala se prva pogodna prilika i ona se ukazala sredinom 1933. kada je kralj Aleksandar sa kraljicom Marijom dolazio u Zagreb radi proslave svog rođendana.
Pavelić, koji se krio u Italiji, uputio je dvojicu dobro obučenih terorista - Petra Oreba i Ivana Herničića, da ubiju kralja tako što će baciti bombe na njegov automobil. U “Senkama” je prikazano da je u atentatu učestvovao i Hadži Arsov tj. njegov VMRO, ali za to danas nema dokaza i smatra se da je ovaj pokušaj ubistva izveo samo ustaški pokret.
Šta se zapravo desilo?
Ubistvo kralja Aleksandra u Marselju 1934. godine
Do pokaušaja atentata 17. decembra 1933. godine na kraju nije ni došlo jer je jugoslovenska policija uspela da ga na vreme otkrije i spreči, uhapsivši atentatore. O tome odakle inspektorima podaci o atentatu danas nema pouzdanih podataka.
Pričalo se da je u razotkrivanju počinilaca pomogla jedna dana, bivša Pavelićeva ljubavnica koja je, iz samo njoj znanih razloga, policiji predala podatke o tome kada i gde se planira napad na kralja.
Po jednoj verziji, atentatori su uhvaćeni u stanu u kome su planirali ubistvo pre nego što su ga i pokušali. Po drugoj, videvši koliko je ljudi na ulicama izašlo da dočeka kralja Oreb i Herničić su sami rešili da atentat pokušaju drugom prilikom, ali su uhapšeni nakon toga.
Kako bilo, iste večeri, na prijemu u hotelu "Esplanada", kralj Aleksandar je saznao da je bio meta Pavelićevih terorista i da je upravo izbegao smrt.
Ovo je izgleda izazvalo veliki bes i inat kod kralja, jer je sutradan, u pratnji samo jednog ađutanta, prošetao glavnom gradskom ulicom u Zagrebu zastajući i pričajući sa oduševljenim stanovništvom.
Ipak, vest da je trebalo da bude ubijen i duboko je pogodila Aleksandra Karađorđevića. Ovo se zna zato što je tri dana nakon kralj, skriven iza zavese, prisustvovao saslušavanju uhvaćenih atentatora. Čuo je od Oreba da je u Zagreb doputovao iz Italije sa zadatkom da ga ubije.
Prema sećanju savremenika,ove reči jako su pogodile vladara i sutradan je tražio da se dalja poseta Zagrebu prekine, da se sve obaveze otkažu i da odmah krenu na Bled.
Zna se i da je nedugo posle toga kralj Aleksandar, upravo na Bledu, napisao svoj testament sluteću strašnu sudbinu koja ga je čekala u Marselju sledeće godine.
