Zaboravljene VEŠTINE IZ PROŠLOSTI bez kojih pre 200 godina NE BISTE PREŽIVELI NI DAN

Mnoge veštine na koje su se naši preci oslanjali da bi preživeli, današnje generacije su uglavnom zaboravile.

Pogodnosti koje danas možemo uzeti zdravo za gotovo, poput grejanja, hrane i prevoza, bile su stvari koje su zahtevale mnogo znanja i napora da bi se preživelo iz dana u dan.

Evo liste veština koje su današnji ljudi uglavnom zaboravili, a nekada su bile presudne za život.

Paljenje vatre

Upotreba vatre za zagrevanje domova i kuvanje hrane u prošlosti nije bila samo stvar nužde, već sastavni deo svakodnevnog života. Paljenje vatre je bila osnovna veština preživljavanja koju su praktično svi znali, a vatra se palila bez šibica i upaljača.

Međutim, ovih dana to je veština koju malo ko zna. Savremeni uređaji na struju ili gas su pojednostavili ove procese, obezbeđujući udobnost i sigurnost, dok nam omogućavaju da se više ne oslanjamo na vatru za preživljavanje.

Štavljenje kože

Štavljenje kože više nije nešto o čemu se mnogo priča. Osim ako ne uživate u lovu, verovatno ne znate ni šta je to.

U prošlosti, ljudi su kožu koristili za izradu odeće, ćebadi, tepiha, pa čak i za šatore i pravljenje skloništa. Zato je štavljenje bilo od presudne važnosti za život.

Ova praksa danas izumire, ne samo zbog težine zanata, već i zato što se mnogi ne slažu sa ubijanjem životinja radi uzimanja njihove kože. Daleko humanije alternative svakako postoje.

Jahanje

Danas postoji mnogo načina prevoza, uključujući automobile, autobuse, metro i vozove. Neki ljudi imaju više od jednog automobila. Neki ih čak i skupljaju!

Međutim, u prošlosti, ljudi su se oslanjali na konje da ih dovedu do i od određenog mesta. Kao što danas učimo da vozimo kola, tako su ljudi nekada učili da jašu.

Ali, konji nisu kao automobili. Ne možete da "parkirate" svog konja i zaboravite na njega danima. Konje je trebalo hraniti, timariti, čistiti za njima i obezbediti im sklonište. Sve to sa sobom je povlačilo čitav set veština koje većina savremenih ljudi jednostavno nema.

Sa pojavom automobila, jahanje je sve više padalo u zaborav, a danas se održalo kao hobi, ali i zanimljiv sport.

Čuvanje hrane

Tehnike čuvanja hrane kao što su dimljenje, soljenje i sušenje, igrale su u prošlosti ključnu ulogu u produžavanju roka trajanja kvarljive robe. Ove metode su bile od vitalnog značaja za obezbeđivanje stabilnog snabdevanja namirnicama, posebno u zimskoj sezoni, kada je svežih proizvoda bilo malo.

Dimljenje je čuvalo meso, a tako su nastali i neki ukusni specijaliteti, dok su soljenje i sušenje sprečili razvoj bakterija, usporavajući proces kvarenja.

Sa pojavom modernih frižidera i zamrzivača, oslanjanje na tradicionalne metode čuvanja mesa je skoro nestalo.

Pletenje

U 21. veku, pletenje je uglavnom veština koju imaju stariji ili pojedinci koji u njemu uživaju iz hobija. Većina svakako nema pojma šta bi sa iglom i predivom. U prošlosti, pak, bila je to veština koju su imale praktično sve žene.

Mi danas jednostavno možemo da odemo u prodavnicu i kupimo štagod poželimo. Možemo da pratimo svetske trendove ili razvijemo sopstveni stil. U stara vremena, moda je bila najmanja briga! Žene su plele i šile odeću za sve članove porodice, a glavno je bilo da ona bude udobna, kao i da, naročito tokom zime, greje.

Pravljenje sveća

Pre nego što je struja stigla u najveći broj krajeva sveta, ljudi su se oslanjali na sveće da im osvetle put u mračnim noćima. Nije bilo važno da one budu mirisne, niti nekog posebnog oblika. Bile su to jednostavne sveće napravljene u obliku štapa čija je jedina svrha bila da pruže svetlost.

Proces pravljenja sveća od pčelinjeg voska i životinjskih masti je bila veština koja se prenosila s generacije na generaciju, a majstori ovog zanata bili su “na ceni” svuda na svetu.

To više nije slučaj. Zahvaljujući struji, sveće su postale kućni dekor, a ne preka potreba. Ovih dana pravljenje sveća najčešće praktikuju pojedinci i male firme koja eksperimentišu sa raznim mirisima i oblicima kako bi svoje proizvode učinili privlačnijim modernim generacijama.

Izrada noževa

Svi znamo da su noževi neophodni alati za preživljavanje. Dobar nož se može koristiti za sečenje, lov, pripremu hrane, pa čak i u samoodbrani. Ljudi su nekada sami pravili ovaj alat od bronze, gvožđa, bakra ili mesinga i koristili ga u svakodnevnom životu.

Danas možete jednostavno kupiti nož u bilo kojoj robnoj kući. Lako su dostupni i masovno se proizvode, a u prosečnoj kuhinji ih imate na desetine.