DVE GODINE BEZ GLOGOVCA: Sećamo se princa glume stihovima napisanim SAMO ZA NJEGA (FOTO)
/
Foto: Printscreen/Hram
Srbija se seća velikog umetnika... Nebojša Glogovac prerano nas je i iznenada napustio pre dve godine i zauvek se upisao u večnost.
Tog 9. februara 2018. Srbiju,a onda i čitav region, kao iz vedra neba zgromila je vest – umro je Nebojša Glogovac.
I danas, dve godine kasnije, sećamo se njegovih uloga i lakoće sa kojima ih je igrao, ali i pamtimo dobrog i vedrog čoveka kakav je, kažu oni koji su umetnika bolje poznavali, Glogi bio.
O tome da Glogovac nikada neće biti zaboravljen svedoči i događaj od pre nešto više od godinu dana – grupa studenata i glumčevih saradnika postavila je na njegov rođendan, 30. avgust, ploču sa glumčevim likom na ulazu zgrade u Ulici Strahinjića Bana u kojoj je nekada živeo.
Sve je krenulo od studenata klase koju je Glogovac vodio. Oni su kontaktirali glumčeve saradnike i - ideja je uskoro sprovedena u delo.
– U ovoj zgradi je živeo Nebojša Glogovac, princ glume i čudo od čoveka – piše na jednoj strani ploče.
Na drugoj strani su ispisani stohovi pesme “Deo svetlosti” koju je koju je preminulom glumcu posvetio pesnik i prijatelj Dušan Stojanović.
“DEO SVETLOSTI
Mom drugaru Nebojši Glogovcu, koji se ničega bojao nije
To jutro je magla pritiskala grad,
Plamičak nada se zaljuljao na vetru,
Slomio se sat da nagovesti pad,
Gazili smo nesvesni po poslednjem metru.
Propuštaju mi oči, ko kišni oblak,
Dok grmi nad glavama tvoje ime,
Turobno jutro pojeo je mrak,
Nebeski krojači, doneli ti na probu kostime.
Sasvim polako, da niko ne vidi,
Dahom si zamaglio okna svoje sobe,
Prstom ispisao: ‘Vreme je, idi,
U grudima osećam poziv na seobe.’
Dosadno pitanje tumara među nama?
Bol je pokidao kožu, grizao do kosti,
Kuda dalje, kad je svuda tama?
Podig’o si ruku, zdrobio mrak
i postao deo svetlosti.”
