Nesrećna princeza: Volela je NAJKONTROVERZNIJEG KRALJA ENGLESKE, a svoju ljubav je skupo platila
/
Henri VIII Tjudor, koji je vladao nešto više od 37 godina, bio je jedan od najvažnijih vladara Evrope XVI veka, u jednom od najburnijih perioda kontinenta. Međutim, u istoriji je najpoznatiji po svom privatnom životu. Ženio se šest puta, a osim što se razvodio, čak dve svoje kraljice je lično skratio za glavu. Ipak, ako je Henri ikada znao za pravu ljubav, onda je ova princeza bila nešto najbliže tome.
U vladavini koja je trajala kroz 4 decenije, Henri VIII je ukinuo primat Rimske katoličke crkve u Engleskoj, uključio se u pakao verskih ratova širom Evrope otpočetih u toku njegove vladavine, osnovao Crkvu Engleske, povećao prava monarha na nivo apsolutizma, bio gospodar života i smrti svojih podanika, a brojne prominentne ličnosti svog doba skratio za glavu.
Međutim, ono po čemu je postao i ostao najpoznatiji u istoriji, nešto po čemu se i sva njegova vladavina može rekonstruisati su njegovih 6 brakova. Njegove izabranice su umirale (za dve je lično naredio pogubljenje), razvodile se, a samo je jedna uspela da ga nadživi.
Ipak, ako je Henri ikada nekoga iskreno voleo i uopšte znao za ljubav, onda je ova dama bila nešto najbliže tome – Katarina od Aragona, udovica kraljevog brata i Henrijeva prva žena.
Princeza koja je došla da postane kraljica
Njihov brak je potrajao punih 25 godina, dok su svih pet ostalih zajedno trajali nešto manje od deset.
Kćerka kralja Ferdinanda i kraljice Izabele, u Englesku je došla da bi se udala za tadašnjeg engleskog princa, Artura. Nakon Arturove smrti, a naročito nakon zahlađenja odnosa između Engleske i Španije, Katarina se našla u dosta neprijatnom položaju.
Međutim, u nju se zaljubio mladi Henri, što je za Katarinu bila šansa da postane ono zbog čega je i došla na ostrvo – engleska kraljica. Kralj Henri VII iz političkih razloga nije odobravao taj brak. Ipak, nakon njegove smrti sve se promenilo.
Jedan od prvih poteza Henrija VIII, čak i pre samog čina krunisanja, bilo je venčanje sa Katarinom Aragonskom.
Tada je Katarinin i Arturov brak proglašen nevažećim, na osnovu toga što nikada nije bio “konzumiran“. Iz Rima je stigao i Papin blagoslov, te Katarina postaje kraljica Engleske.
Razvod koji je zauvek promenio Englesku
Iako je obostrana privlačnost definitivno postojala, jedna stvar je kvarila sreću i Katarini, i Henriju, ali i čitavom kraljevstvu. Naime, kraljica nikako nije mogla da rodi muškog naslednika.
Katarina je nekoliko puta bila trudna, ali jedino dete koje je preživelo bila je kćerka Meri. Nakon četiri vezane trudnoće u sedam godina, uzimajući u obzir i Katarinine godine, Henri je odlučio da na taj brak mora staviti tačku.
Ni danas ne deluje jednostavno razvesti se od princeze, ali u to vreme, to je bilo nemoguće. Jedina osoba koja je mogla da odobri razvod braka bio je Papa u Rimu, kome iz brojnih razloga ništa slično nije padalo na pamet.
Bio je to osnovni, ali sigurno ne i jedini, razlog zbog koga je Henri VIII ušao u otvoreni sukob sa Svetom stolicom. Ova borba je dovela do osnivanja Crkve Engleske, koja je postala, i do danas ostala, dominantna religijska institucija u Engleskoj. Henri VIII je ukinuo Papinu vlast u Engleskoj, jer je smatrao da monarh, koji svoj dolazak na presto crpi iz direktne Božije volje, ima, u svom kraljevstvu, višu vlast od Pape.
Njegov potez je izazvao veliki potres u Evropi, koja je već uveliko bila u paklu verskih ratova. Običan narod je bio zbunjen, jer su se u sukobu našla dva najveća autoriteta, ali su plemići na ovu situaciju gledali mnogo više blagonaklono.
Donesen je Akt o raspuštanju manastira, koji je u praksi značio otimanje sve crkvene imovine na području Engleske, tako da se u kraljevini naprasno pojavilo ogromno bogatstvo, podeljeno među kraljevim pristalicama. Nezanemarljiv deo završio je i u kraljevskoj kasi, koja je sada bila spremna za nove ratne pohode.
Tragičan kraj
Nakon uspeha u borbi protiv Rimske katoličke crkve i stvaranja državne Crkve Engleske, na čijem je čelu lično bio, Henri VIII je konačno mogao da se razvede. Do pravog razvoda, u principu, nije ni došlo, nego je brak proglašen nevažećim, a zvaničan razlog je bio to što je Katarina bila udata za kraljevog brata.
U svojim intimnim razgovorima i pismima, Henri VIII je razloge za poništenje braka našao u Božijem nezadovoljstvu tim brakom, a dokaz tog nezadovoljstva bila je činjenica da, ni posle toliko godina i nebrojeno pokušaja, kraljica nije mogla da mu podari muškog naslednika.
– Sve što sam od nje dobio je niz mrtvih sinova – napisao je Henri u pismu jednom svom prijatelju.
Katarina nije iz braka otišla bez borbe, ali ona se, i pored velike podrške iz inostranstva, pokazala uzaludnom. Selila se od jednog do drugog dvorca, a bilo joj je zabranjeno da viđa kćerku (buduću kraljicu, poznatiju kao “Krvava Meri“).
Ono sto je Henri tražio od nje, da bi je vratio u socijalni život i u najviše krugove, bilo je da Katarina njegovu novu ženu prizna za kraljicu. I Katarina i njena kćerka su to odbile.
Umrla je u dvorcu Kimbolton, sedmog januara 1536. godine. Na samrtnoj postelji je napisala pismo Henriju VIII koje je ostalo sačuvano do danas. U njemu ga moli da bude dobar otac prema Meri, a ona mu sve grehe koje je imao prema njoj oprašta. Pismo završava željom da ga još jednom vidi pre nego što umre. To se nije desilo.
Henri, već uveliko oženjen svojom novom kraljicom, nije prisustvovao sahrani.
Autor teksta: Mladen Trbić
