MALE, SRAMNE TAJNE RAZVIJENOG SVETA: Pravi razlog zbog kog su ljudi NOSILI PERIKE u prošlosti

U prošlosti, perike su bile nezaobilazni detalj na glavi svakog viđenijeg muškarca na zapadu Evrope. Ipak, i one same imale su ogromnu istoriju iza sebe i nisu se nosile samo kao “modni detalj”.

Bogati Evropljani skrivali su mnoge tajne ispod svojih perika. Ove tajne su bile nekada neprijatne, često sramotne i, sa današnjeg stanovišta, uglavnom prilično jezive.

Za početak, bio je tu sifilis…

Prikrivanje gubitka kose zbog opake bolesti

Negde ‘90-ih godina 15. veka sifilis je počeo da se širi Evropom. Pošast koja se prenosila seksualnim kontaktom i bila poznata i kao “francuska bolest”, u jednom trenutku bila je rasprostranjenija nego kuga, a kako antibiotici nisu bili izmišljeni, za nju nije bilo leka.

Manji simptomi sifilisa uključivali su otvorene rane i opadanja kose. Nakon što bi bolest uznapredovala pratili su je gubitak vida, gubitak sluha i, u ekstremnim slučajevima, dovela bi do ludila.

Još u Enciklopediji Denisa Denota tvrdilo se da je duga kosa u Francuskoj bila poznata kao znak kraljevske krvi od drevnih vremena. Što je kosa duža, to je viši društveni rang osobe koju ju je nosila bio. Sa druge strane, gubiti kosu bilo je velika sramota!

Pošto je duga kosa bila statusni simbol, bogati Evropljani su počeli da nose perike kako bi sakrili ćelavu glavu, kraste i otvorene rane, pa tako i činjenicu da su oboleli od sifilisa.

Perike su postale veoma popularne zbog naglog porasta sifilisa u narednim decenijama. Bile su napravljene od konjske, kozje i ljudske dlake, a kako bi se prikrili neprijatni mirisi, vlasuljari su ih posipali prahom sa mirisom lavande i pomorandže. Tako je nastao termin “napuderisane perike”.

Perike su nosili samo bogati i uticajni pojadinci ali su, pre svega, one u prvo vreme bile potreba, a ne statusni simbol ili izraz mode.

Međutim, onda se to promenilo… Prvo, u Francuskoj, dolaskom na presto kralja Luja XIV.

Kralj koji je plaćao 48 majstora perika

Kralj Francuske Luj XIV došao je na tron sa nepunih 5 godina. Takođe, bio je veoma mlad kada je počeo da ćelavi - prvi zapisi o tome potiču iz 1655. kada mu je bilo tek 17 godina.

Poznat i kao “Kralj Sunce”, Luj je bio veoma narcisoidan i opsednut svojim imidžom. Naručivao je portrete, kovao novčiće, plaćao najbolje vajare da izrade skulpture po njegovom liku… Ćelavost se nikako nije uklapala u tu njegovu sliku.

Na kraju je zbog svog imidža angažovao 48 majstora perika. Perike koje je nosio bile su neverovatno dugačke i bujne, sa sve više i više slojeva kose.

Međutim, uprkos njegovoj opsesiji, glasine da “Kralj Sunce” ima sifilis, proširile su se po celom regionu.

A onda je, priteran svojim problemima, “u pomoć” kralju Luju priskočio “njegov kolega” sa druge strane kanala. Skoro u isto vreme, engleski kralj Čarls II počeo je da sedi. Kako bi nastavio da odaje utisak čoveka u punoj snazi, i ovaj monarh je počeo da nosi perike.

Bila je to prelomna tačka za budućnost ovog “trenda”!

Jer, ako čak dvojica najmoćnijih evropskih kraljeva nose perike, onda svi muškarci - od arostokratije do srednjeg sloja, žele da izgledaju poput njih.

Nije mnogo prošlo, a cene perika su drastično porasle. A, kako i ne bi! Za jednu gustu i složenu periku bila je potrebna kosa i do 10 različitih ljudi. Najobičnija perika prodavala se za 25 šilinga što je bila i prosečna nedeljna plata radnika iz Londona, a cene su išle i do 800 šilinga za neke složenije kreacije.

Neki drugi “sramotni” detalji

Perike su nastavile da se nose i nakon Luja i Čarlsa, ali ovoga puta prikrivale su jednu drugu “nezgodaciju” - vaške!

Vaške su bile veliki problem u svim slojevima društva. A, perike su mogle da reše i ovaj problem prilično praktično! Ljudi bi obrijali glavu, insekti bez dlaka ne bi mogli dugo da prežive, a perika bi bez kose još bolje stajala.

Istina, ovo rešenje je delovalo samo neko vreme, jer su vaške mogle da se nastane i u perikama. Vlasuljari bi ih uklanjali iskuvavanjem perika u vreloj vodi.

Perike su bogati koristili i kako bi štedeli vreme za pravljenje frizura. Oni su lako mogli da kupe perike i unajme vlasuljare da ih čiste i održavaju. Ceo proces je bio veoma naporan jer su ogromne perike bile teške i morala je da ih pridržava jaka konstrukcija. Zato je vremenom ovo postao luksuz koji su sebi mogli da priušte samo najbogatiji građani i plemstvo.

Trend nošenja perkika (iz bilo kog razloga) počinje da nestaje krajem 18. veka. Tokom Francuske revolucije sa gnušanjem je odbačen kao privilegija i hir aristokratije, dok je u Britaniji uveden porez na prah koji se koristio za prikrivanje neprijatnih mirisa perika što je značajno proredilo ljude koji su želeli da za ovaj “modni detalj” dodatno plate.

I tako se prirodna kosa ponovo vratila među bogate.