MISTERIOZNI KAMEN VELIKE PIRAMIDE: Gde je završio ukrasni "pokrivač" sa čuvenog svetskog čuda?

Od svih sedam čuda Starog sveta samo je Velika piramida iz Gize preživela zub vremena. Poznata i kao Piramida Kufu ili Keopsova piramida, u drevnom svetu bila je najstarija od svih sedam čuda. Ipak, nekada je izgledala potpuno drugačije...

Prema mišljenju egiptologa, izgradnja Keopsove piramide trajala je oko 20 godina. Završena je oko 2560. pre nove ere, a ostala je najviša konstrukcija koju je čovek napravio više od 3.800 godina.

Mnoge teorije pokušavaju da odgovore na pitanje kako je ovo arhitektonsko čudo podignuto. Grci su verovali da su korišćeni robovi, ali savremena istraživanja kažu da je izgradnja Velike piramide podrazumevala radnu snagu verovatno desetina hiljada kvalifikovanih radnika hijerarhijski organizovanih po grupama, piše Vintage news.

Bez sumnje, ova je jedan od najpoznatijih simbola starog Egipta. I, iako ga godišnje posete stotine hiljada turista i danas je pokriven velom misterije.

Misterija izgradnje

Procene govore da se Velika piramida sastoji od skoro 2.3 miliona blokova. Blokovi tura, kamena koji je korišćen za njeno pokrivanje, uzeti su iz kamenoloma koji su se nalazili sa druge strane reke.

Međutim, neki od najvećih granitnih blokova, poput onih pronađenih u takozvanoj kraljevoj komori, doneti su sa Asuana udaljenog više od 800 kilometara. Najteži granitni kamen teži više od 80 tona.

Specijalna tehnologija obrade kamena koju su usavršili stari Egipćani podrazumevala je sečenje blokova tako što su u njih ubacivani drveni klinovi. Zatim bi blokovi bili potopljeni, a pošto bi klinovi upili vodu, oni bi se proširili i tako razbijali blokove. Nakon što bi ih na taj način isekli, drevni majstori su kamenje nosili čamcima duž Nila, sve do gradilišta.

Za potrebe Velike piramide potrošeno je oko 5,5 miliona tona lokalnog krečnjaka i čak 8 hiljada tona granitnog kamena iz Asuana. Ovim brojkama treba dodati i pola miliona tona maltera.

Ono što je možda još impresivnije jeste da je, kada je završena, Velika piramida bila obložena belim savršeno izglačanim i precizno uklopljenim “kamenim pločama”. Ova kamene ploče belog krečnjaka bile su pažljivo ispolirane i isečene neverovatno komplikovanom i, za ono vreme, naprednom metodom.

Drevni neimari morali su izuzetno pažljivo da seku ove komade kamena kako bi se pravilno uklapali. Zahvaljujući ovoj beloj glatkoj kamenoj oblozi, piramide su imale znatno efektniji izgled koji je ostavljao potpuno drugačiji utisak od današnje piramide, pomalo trošnih ivica i “fasada”.

Šta se desilo sa kamenim oblogama piramide?

Odgovor na ovo pitanje nas vodi u 1303. godinu kada je Velika piramida preživela veliki zemljotres. Iako se nije srušila, stradale su upravo ove ukrasne bele ploče.

Već 1356. godine, malmučki sultan Al-Nasir Hasan sakupio je kamen i od njega izgradio džamiju i tvrđavu u blizini Kaira. Pored toga, Muhamed Ali Paša iskoristio je kamen Velike piramide u ranom 19. veku za njegovu Alabaster džamiju, takođe u Kairu.

Prvi arheolozi koji su došli sa Zapada da istražuju Veliku piramidu u Gizi, primetili su velike gomile slomljenog belog ukrasnog kamena u njenom temelju. Slomljeni kamen je uklonjen kako bi proces istraživanja bio nastavljen, ali bez obzira na to, ostaci baš tog kamena i dalje se mogu naći postavljeni oko baze Velike piramide i dovoljni su da pokažu preciznost tadašnjih neimara.