"Oni su žrtvovali sve za slobodu i nezavisnost": Evo kako je o Srbima govorio PREDSEDNIK AMERIKE Vudro Vilson
/
Gotovo nestvarno danas, više od 100 godina posle ovih događaja, zvuče reči predsednika SAD Vudroa Vilsona koje je uputio američkom narodu 28. jula 1918. godine kada im je pripovedao o Srbima i njihovim nedaćama.
Te 1918. godine Prvi svetski rat u Evropi je i dalje plamteo. Posle više godina ustezanja i protivljenja javnosti, 1917. u rat su konačno ušle i Sjedinjene Američke Države, sa odmornom i svežom vojskom, dobro opremljenom i spremnom.
Srpska vojska, ili ono što je ostalo od nje, oporavljena i sa elanom svojstvenim ljudima iz ovih krajeva, već je bila na Solunskom frontu i bila je bitke koje će joj omogućiti povratak u okupiranu domovinu.
Iako nije uzela direktno učešće u oslobađanju Balkana, Amerika je bila upoznata sa svim što je srpski narod prošao poslednjih godina rata. Javnost ove zemlje bila je veoma naklonjena Srbima i razumela je patnje kroz koje je stanovništvo prošlo.
Veliki deo zahvalnosti za simpatije koje su Amerikanci tih godina imali prema Srbima, naš narod je dugovao jednom čovek – predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu.
Prijatelj Mihajla Pupina
Tomas Vudro Vilson je na funkciju prvog čoveka Bele kuće došao u sam osvit Velikog rata postavši 28. predsednik Sjedinjenih Američkih Država 1913. Tih godina, i neposredno posle Prvog svetskog rata Amerika se formirala kao svetska sila kakvu danas poznajemo, a veliki deo zasluga za to ide upravo Vilsonu i njegovoj politici.
Iako su nas razdvajali okeani i milioni kilometara, Vilson je bio dobro upoznat sa istorijom Srbije i stradanjima srpskog naroda. Za to je delimično bio zaslužan njegov eruditski duh i pozicija na kojoj se nalazio, ali verovatno još i više činjenica da mu je blizak i dobar prijatelj bio Mihajlo Pupin, čuveni naučnik našeg porekla i najbolji ambasador kojeg je Srbija mogla u tom trenutku da ima u Americi.
Pupin je neumorno radio na prikupljanju pomoći za našu zemlju, isticao stradanje i ratne napore Srbije i uspeo da obezbedi znatnu materijalnu pomoć za vojsku i civilno stanovništvo.
Napore Mihajla Pupin zdušno je pomagao i Vudro Vilson. Na četvrtu godišnjicu austrougarske objave rata Srbiji – 28. jula 1918. godine, proglasio Srpski dan. Na svim javnim institucijama u Americi, uključujući i Belu kuću, tada se zavijorila srpska zastava.
Vilson je otišao i korak dalje i na centralnoj svečanosti Srbima je poslao poruku koja je tog dana pročitana u crkvama širom SAD i objavljena u većini dnevnih novina.
“U nedelju 28. jula navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi.
Plemeniti je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovništva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Iako je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost.
Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih i velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteški borila i propatila ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države, povodom ove godišnjice izrazi na adekvatan način saosećenje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao težnjama germanske nacije da dominira svetom.
U isto vreme, ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase – Poljake, Čehe i Jugoslovene, koji sada pod vladavinom tuđinaca, čeznu za nezavisnošću i nacionalnim jedinstvom.
Ovo se ne može obeležiti na više prikladan način do u našim crkvama. I, zato, pozivam narod Sjedinjenih Američkih Država, svih vera i veroispovesti, da se okupe na svojim mesnim bogosluženjima, u nedelju 28. jula, u cilju iskazivanja saosećanja sa ovim podjarmljenim narodom i njihovim istorodnicima u drugim zemljama, I da prizovemo blagoslov svemogućeg Boga za njih same kao i za cilj kojem su se posvetili.”
