Jedan od NAJPAMETNIJIH SRBA svog vremena DECI JE DAO IMENA po svojim idealima! Svi su bili u čudu!
/
Roditelji se oduvek trude da svojoj deci daju lepa i autentična imena koja bi mogla da sa ponosom nose kroz život. Najbolje je ako ta imena mogu da simbolizuju vrednosti kojima celog života težite i za koje se borite. Upravo tako imena je svojoj deci dao čuveni srpski liberal, ekonomista, političar i novinar Vladimir Jovanović.
Vladimir Jovanović bio je ministar finansija, potpredsednik Državnog saveta, član Senata, profesor Političke ekonomije na Velikoj školi, ideolog Liberalna stranke, ekonomista, političar, novinar, predsednik Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije.
Jednostavnije – reč je bila o jednom od vodećih srpskih intelektualaca na prelazu iz 19. u 20. vek.
Jovanović je bio evropski đak, u toku sa svim onovremenim političkim tokovima i filozofskim mislima. U skladu sa njegovim liberalnim načelima, najveći utisak na njega ostavilo je delo Džona Stjuarta Mila “O slobodi”.
Zato verovatno i ne čudi što je svojoj deci dao imena upravo po vrednostima u koje je najviše verovao – Slobodan i Pravda.
Sina Slobodana Vladimir je dobio 1869. a ćerka Pravda rođena je 1871. godine. Ova imena su tada prvi put zabeležena kod Srba. Do danas, ime Pravda se nije “primilo” i skoro je zaboravljeno. Sa druge strane, izgleda da se Slobodan našem narodu i te kako svideo, pa je sve do danas jedno od najpopularnijih muških imena u našoj zemlji.
A Pravda i Slobodan?
O Pravdi Jovanović se danas malo zna. Poznato je da se udala za Mihaila Ristića, čuvenog srpskog diplomatu, poslanika i konzula poznatom po pomoći srpskom narodu i crkvi u Makedoniji i Staroj Srbiji. Mihailo i Pravda imali su sina Andriju Andru Ristića, pravnika, koji je završio gimnaziju u Parizu, Pravni fakultet u Beogradu gde je i doktorirao 1936. godine.
Sudbina Slobodana Jovanovića mnogo je bolje poznata!
Slobodan Jovanović bio je jedan od najumnijih Srba svoga vremena. Bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu.
Marta 1941. ušao je u vladu generala Dušana Simovića kao potpredsednik vlade, kao jedina nestranačka ličnost. Sa kraljem Petrom II i srpskom Vladom tokom Drugog svetskog rata je boravio u Londonu. Bio je prvo potpredsednik, a zatim i predsednik te izbegličke Vlade, a napustio ju je s dolaskom Ivana Šubašića koji je pregovarao sa Titom.
Slobodan Jovanović je bio veoma kritički nastrojen prema komunizmu. Nakon završetka optužen je za narodnog izdajnika. Oduzeta mu je sva imovina i državljanstvo, a njegove knjige su postale zabranjene. Preminuo je u Londonu, 1958. u devedesetoj godini, kao apatrid.
Slobodan Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine. Danas se njegov lik nalazi na novčanici od 5.000 dinara, a plato ispred Pravnog fakulteta u Beogradu nosi njegovo ime.
