UŽASNA SUDBINA NAJPAMETNIJEG ČOVEKA U ISTORIJI: Bio je čudo od deteta, a umro kao poslednji bednik! Roditelji su mu upropstili život

Rođen kao čudo od deteta krajem 19. veka, Vilijam Džejms Sidis je imao procenjeni IQ od 250 do 300. Ali njegova inteligencija ga nije mogla spasiti od unutrašnjih demona.

Godine 1898. u Americi je rođen najpametniji čovek koji je ikada živeo. Njegovo ime je bilo Vilijam Džejms Sidis i njegov koeficijent inteligencije je na kraju procenjen između 250 i 300 (100 je norma).

Njegovi roditelji, Boris i Sara, i sami su bili prilično inteligentni. Boris je bio poznati psiholog, dok je Sara bila lekar. Neki izvori kažu da su bili ukrajinski imigranti koji su napravili dom za sebe u Njujorku, dok drugi navode Boston kao mesto odakle su počeli u Americi.

Roditelji su bili oduševljeni svojim nadarenim sinom, trošeći ogroman novac na knjige i mape kako bi podstakli njegovo rano učenje. Ali nisu imali pojma koliko će njihovo dragoceno dete brzo napredovati…

Pravo čudo od deteta

Kada je Vilijam Džejms Sidis imao samo 18 meseci, mogao je da čita The Nev Iork Times. Kada je imao 6 godina govorio je više jezika, uključujući engleski, francuski, nemački, ruski, hebrejski, turski i jermenski. Kao da to nije bilo dovoljno impresivno, Sidis je takođe izmislio svoj jezik kao dete i nazvao ga Vendergood (iako je nejasno da li ga je ikada koristio kao odrasla osoba). Ambiciozni roditelji mnogo su ga forsirali, pa je mladić takođe pisao poeziju, roman, pa čak i ustav za potencijalnu utopiju.

Primljen je na Univerzitet Harvard sa samo 9 godina. Međutim, škola mu nije dozvolila da pohađa nastavu dok ne napuni 11 godina, piše portal Allthatsinteresting.com.

Dok je još bio student 1910. bio je toliko napredan da je držao je predavanja Harvardskom matematičkom klubu o neverovatno složenoj temi četvorodimenzionalnih tela. Predavanje je bilo gotovo nerazumljivo za većinu ljudi, ali za one koji su ga razumeli, lekcija je bila otkrovenje.

Sidis je završio legendarnu školu 1914. Imao je 16 godina.

IQ Vilijama Džejmsa Sidisa

Mnogo se nagađalo tokom godina o koeficijentu inteligencije Vilijama Sidisa. Svi zapisi o njegovom testiranju inteligencije izgubljeni su, tako da su savremeni istoričari primorani da procenjuju. Danas, 100 se smatra prosečnim IQ rezultatom, dok se ispod 70 smatra ispod standarda. Sve iznad 130 smatra se darovitim ili veoma naprednim.

Naučnici su poslednjih godina procenili IQ nekih slavnih ličnosti iz prošlosti - tako, Albert Ajnštajn ima 160, Leonardo da Vinči 200 i Isak Njutn 190. Što se tiče Vilijama Džejmsa Sidisa, procenjeni IQ ovog mladića bio je od 250 do 300!

Svako sa visokim koeficijentom inteligencije rado će vam reći da je to besmisleno, ali Sidis je bio toliko pametan da je njegov IQ bio isti kao IQ tri prosečna čoveka zajedno!

Uprkos svojoj inteligenciji, borio se da se uklopi u svet pun ljudi koji ga nisu razumeli. Nakon što je diplomirao na Harvardu sa 16 godina, rekao je novinarima: “Želim da živim savršen život. Jedini način da živite savršen život je da ga živite povučeno. Uvek sam mrzeo gužvu”.

Plan ovog “čuda od deteta” na kraju je uspeo, mada ne kako su se mnogi nadali.

Najpametniji čovek u sanatorijumu

Sids je kratko vreme predavao matematiku na Institutu Rajs u Hjustonu u Teksasu. Onda su ga odande gotovo proterali, uglavom zbog činjenice da je bio mlađi od mnogih svojih učenika.

Vilijam Sidis je nakratko izazvao kontroverzu kada je uhapšen na Bostonskom prvomajskom socijalističkom maršu 1919. Osuđen je na 18 meseci zatvora zbog nereda i napada na policajca. Tokom suđenja, Sidis je izjavio da je bio protiv učešća u Prvom svetskom ratu, da je socijalista i da ne verovuje u Boga poput “velikog gazde hrišćana”, već pre u silu koja je odvojena od ljudi, a utiče na njihove živote. Kasnije je razvio sopstvenu libertarijansku filozofiju.

Njegov otac se dogovorio sa okružnim tužiocem da Sidis ostane van zatvora pre nego što njegova žalba dođe na suđenje, a kasnije i da, umesto zatvora, bude u sanatorijumu u Nju Hempširu godinu dana. Roditelji su ga odveli u Kaliforniju, gde je proveo još godinu dana. U sanatorijumu, roditelji i lekari krenuli su u “reformisanje” najpametnijeg čoveka preteći mu prebacivanjem u ludnicu zatvorenog tipa ako ne usvoji njihove stavove.

Odlazak bez praska

Nakon što se suočio sa zakonom Sidis je rastrojen i depresivan. Više nego ikada želeo je da živi povučeno. Radio je niz sitnih i slabo plaćenih poslova. Kad god bi ga prepoznali ili bi njegove kolege saznale ko je on, odmah bi dao otkaz.

“Sam pogled na matematičku formulu čini me fizički bolesnim. Sve što želim je da živim mirno, ali me ne puštaju na miru”, žalio se kasnije.

Godine 1937. Sidis je poslednji put dospeo u centar pažnje javnosti kada su jedne novine objavile članak o njemu. Odlučio je da ih tuži zbog povrede privatnosti i zlonamerne klevete, ali je sudija odbacio slučaj presudivši da “kada je osoba jednom javna ličnost, ona je uvek javna ličnost”.

Nakon što je izgubio na sudu, nekada idolizovani Sidis nije poživeo dugo. 1944. umro je od cerebralnog krvarenja u 46. godini. Pronašla ga je gazdarica u stanu u kome je živeo kao podstanar. Živeo je sam i nikada se nije ženio.

Najinteligentniji čovek koji je ikada živeo napustio je Zemlju kao mali, siromašni, povučeni službenik.