PREDIVAN PRAVOSLAVNI OBIČAJ: Šta tačno predstavljaju UKRASI NA SLAVSKOM KOLAČU i zašto je to važno?
/
Foto: Wikipedia/Cveleglg
Kada se uoči samog dana slave završe sve pripreme za sutrašnji dan, osveštanom vodom, brašnom i ostalim dodacima, mesi se slavski kolač. Njegov izgled u mnogome zavisi od umešnosti domaćice, ali koliko god ona iskusna ili neiskusna bila, svaki slavski kolač sadrži neke zajedničke elemente - simbole stare koliko i tradicija proslavljanja krsne slave.
Slavski kolač je tradicionalni srpski kolač odnosno vrsta hleba. Pravi se prilikom održavanja slave i uvek je okruglog oblika (kao pogača). Običaj je da se slavski kolač pravi dan pred slavu osveštanom vodom, brašnom i ostalim dodacima.
Kada osvane dan slave, ovaj kolač se, zajedno sa žitom i crnim vinom nosi u crkvu. Tu se vrši zajedničko osvećenje žita i blagosiljanje hleba i vina, a onda sveštenik svako žito posebno prelije, i svaki kolač posebno reže.
Slavski kolač je simbol tela Isusa Hrista, a vino kojim se kolač preliva predstavlja njegovu krv. Zato se na sredini kolača, kao i na četiri mesta po obodu, stavlja pečat sa slovima IS HS NI KA (na ćirilici) što je grčka skraćenica od “Isus Hrist pobeđuje“. Za utiskivanje ovoga znaka koristi se naročiti drveni pečat koji se kupuje u crkve, ali se u praksi obično nasleđuje s kolena na koleno.
U sredini kolača se obavezno zabode parče osvećenog bosiljka.
Ostali simboli kojima se slavski kolač ukrašava variraju od domaćinstva do domaćinstva i obično predstavljaju želje domaćice koje ona upućuje svojoj celoj porodici. Ovo su neki od najčešćih oblika i njihove simbolike:
Klasje žita – rodna godina
Grožđe/Burence – isto ili, u vinogradarskim krajevima, berićetna godina sa mnogo vina
Ptica – zdravlje, veselje i mir u kući
Knjiga – znanje, uspeh u školi ili poslu
Cveće – lepota, čistota duše i tela
