MUZIČKI SIMBOL ITALIJE: Jedna od NAJVESELIJIH MELODIJA NA SVETU zapravo ima MRAČNO POREKLO
/Priča o nastanku popularne narodne igre sa juga Italije jednako je živopisna i uzbudljiva kao i melodija koja je svetsku slavu doživela sa popularnošću filmske trilogije "Kum".
Životi Sicilijanaca su često uzbudljivi i brzi kao i ritam popularne narodne igre sa juga Italije – Tarantele. U svojoj postojbini je popularna još od antičkih vremena. Tada je ova karakteristična melodija bila neizostavni deo svetkovina na kojima je slavljen kult boga Dionisa. Danas je simbol ekstaze i euforije koja je svojstvena južnjačkim venčanjima i velikim morskim feštama.
Ipak, priča o nastanku ove igre i njenom nazivu, ne vezuje se za bilo kakvo prijatno iskustvo.
Igra kao spas
Veruje se da izraz “Tarantela” vodi poreklo od pojma “tarantula“, a jedna vrsta ovih otrovnih paukova je bila široko rasprostranjena na Mediteranu, u blizini stare grčke kolonije Taranto. Kada se nađe u telu čoveka, otrov tarantule napada endokrini sistem dovodeći ga u stanje “arantizma”. Žrtva tarantule posle ujeda pada u stanje histerije, a tako izazvana hiperaktivnost brzo crpi svu energiju ljudskog organizma.
Pouzdano se zna da je ples još u 16. i 17. veku bio popularan u nižim i srednjim slojevima stanovništva Sicilije, odnosno kod ljudi koji su se mahom bavili zemljoradnjom i tako bili česta žrtva pomente životinje.
Priča kaže da je ples nastao kao medicinsko-egzorcistički tretman kojim bi se pomenuto stanje opijenosti suzbijalo muzikom brzog ritma. Kada bi se selom pronela vest da je neko od žitelja imao peh sa tarantulom, istog dana se u ovim primorskim mestima priređivala felika fešta. Devojke bi se pojavile u svojim najlepšim haljinama, a mladi momci su bili zaduženi za vino, malo hrane i naravno muziku.
Tada bi se u pratnji starijih seljaka pojavila paukova žrtva. Nesrećni bolesnici su satima bez prestanka igrali u ritmu tarantele i uz veliku podršku svojih prijatelja, rođaka i komšija.
Tako bi na prirodan način, putem znoja i uz malu pomoć alkohola izbacili otrov tarantule i izbegli letargično stanje “tarantizma” koje vodi ka gašenju vitalnih životnih funkcija.
Tradicija živa i danas
Danas se tradicija čuva širom južne Italije u vidu zasebnog kulta “Neo-tarantizma”. Mladi muzičari često organizuju pomenute svetkovine koje su sada osmišljene samo kao zabava. Ples, muzika i nošnja se razlikuju od regije do regije, ali je Tarantela svakako zadržala svoj hipnotički uticaj na onoga ko je svira ili uz nju igra satima.
Ova melodija se najčešće svira na mandolini, gitari, a često se od instrumenata koriste harmonika i daire. Tradicionalni kostim za devojke čini šarena suknja do kolena sa belom bluzom ispod prsluka. Muškrci nose pantalone koje su u boji partnerkine suknje, duge čarape i bele košulje.
Ne postoje apsolutno utvrđeni koraci pa sama igra muškarca varira od stajanja do naizmeničnog padanja na pod. Kada se Tarantela igra kao čin udvaranja, daire su neizostavni predmet u rukama devojaka.
Momci ples započinju ukrštanjem nogu u polusedećem položaju dok devojke kruže oko njih u smeru suprotnom od kazaljke na časovniku. Kako se numera bliži kraju oni ples završavaju zajedno, ujednačenim kretanjem u smeru kazaljke na satu. Tarantela favorizuje ženu i njenu moć da odoli i ignoriše divljenje partnera.
Tarantela na filmu
Postoji nekoliko autohtonih vrsti ovog plesa, a razlikuju se prema podneblju na kome su nastali. Najpopularnija je “Tarantella Napoletana”, koja je svetsku slavu stekla posle emitovanja prvog dela filmske trilogije “Kum” u kojoj je svirana na venčanju Don Korleonove ćerke.
Postoji i “Tarantella Calabrese” , jedan od zaštitnih znakova Kalabrije, a u nekim delovima Italije se ova melodija naziva sasvim drugačije. Furlana je svojstvena za Veneciju, a u Rimu i Napulju je popularan Saltarelo.
Van Italije, Tarantela se rado pleše u Argentini, Brazilu ali i u Buzabatu, gradu koji je jedan od simbola persijske kulture.
Tarantela je i danas prisutna u medicini iako je moderna nauka odavno stekla prevlast nad tradicijom i običajima. Koristi se u terapiji pacijenata koji imaju problema sa depresijom, a njen uticaj na psihičko zdravlje čoveka još uvek se izučava.
PROČITAJTE JOŠ:
“DANCE ME TO THE END OF LOVE”: NAJLEPŠA LJUBAVNA PESMA ZAPRAVO GOVORI O NEOPISIVOJ TRAGEDIJI
Autor teksta je Nikola Nedeljković