POGIBIJA TOLIKO HRABRA DA JE UŠLA U PESME: Hajduk čije je herojstvo knez Miloš pamtio do kraja života

"Od sto rana, od sto jatagana, pade Rajić, junak od megdana!”

Na današnji dan 1815. godine odigrao se Boj na Ljubiću, brdu 4 kilometara udaljenom od Čačka. Drugi srpski ustanak tek što je počeo, ali ako je suditi po ishodu ove bitke, u kojoj je srpska vojska pobedila trostruko jače turske snage, Srbi su imali čemu da se nadaju. Najvećim delom, to je bila zasluga jednog čoveka - Tanaska Rajića.

“Đorđija za vođu!”

Atanasije (Tanasko) Rajić rođen je u Stragarima pod Rudnikom 11. februara 1754. Nije Tanaska nikada zanimala politika. Zanimala ga je sloboda.

Zato je i bio među prvima koji su na Sretenje 1804. u Orašcu viknuli: “Đorđija za vođu!” izabravši tako da ih u borbi protiv Turaka predvodi Karađorđe Petrović. Vožd mu je tada predao crveno-belu zastavu i Rajić je i zvanično postao barjaktar ustaničke Srbije.

Ratovao je Tanasko i krvario za Srbiju gde god je trebalo. Zato je i smatrao da ima pravo da kaže kada mu se nešto ne sviđa. Tako je i, godinama kasnije, došao u sukob sa tim istim Karađorđem čije je ustoličenje za vođu pomogao. Nije mu se dopadalo što ovaj o svemu želi da odlučuje pa mu je to otvoreno i rekao.

Nakon toga vratio se u svoje selo. Posle propasti Prvog srpskog ustanka, svojim očima mogao je da vidi šta znači turska osveta.

"Od sto rana, od sto jatagana, pade Rajić, junak od megdana!”

A onda je došao u Drugi srpski ustanak… Iako već u godinama, slavni srpski vojnik odazvao se Miloševom pozivu i vratio se u borbu, postavši kapetan Obrenovićeve vojske. Imao je 61 godinu kada je poveo ustanike na Ljubić.

Borba je započeta u jutarnjim časovima prepadom Turaka, ali ni Rajićevi ustanici se nisu dali. Iskusni vojvoda nije se odvajao od svojih topova čak ni kada je situacija postala teška. Turci su ih opkolili, vojnici su počeli da uzmiču, ali Rajić nije imao nameru da se pomeri “ni za pedalj”.

“Stante, braćo, ako Boga znate; što ste se tako preplašili; ta i iz Turaka teče krv kao i iz nas. Zar ove topove ostavljate, od Boga ne našli? Znate li kakve smo muke propatili dok topova ne imasmo?”

— hrabrio je Tanasko svoje saborce.

Kad je video da su Turci potpuno prodrli u šančeve srpskih ustanika, izvadio je kuburu i sablju popeo se na jedan top i zapucao na Turke.

“Ovih topova ja neću ostaviti Turcima, dok me svega na iseku na komade!”

— vikao je hrabri kapetan.

Turci su ga opkolili i u besu isekli na komade. Junačka pogibija Tanaska Rajića opevana je u narodnoj pesmi stihovima: “Od sto rana od sto jatagana pade Rajić junak od megdana”.

U ovoj bici je poginuo i zapovednik turske vojske Imšir paša, a srpska vojska se posle Tanaskove pogibije konsolidovala i uspešno dobila bitku, nakon čega su se Turci povukli u Čačak.

Večna zahvalnost

Boj na Ljubiću najznačajnija je bitka u Drugom srpskom ustanku. Podigla je ugled kneza Miloša u narodu i pokazala da nada za pobedu ipak postoji.

Miloš Obrenović nikada nije zaboravio Tanaska Rajića niti njegov hrabri čin. O tome svedoči i jedna anegdota, ispričana decenijama kasnije - Knez Miloš, već u poznim godinama života, spremao se za put za Čačak.

Oficir iz pratnje ga je pitao da li želi u kolima da leži ili sedi, imajući u vidu da je knez već bio jako bolestan. Miloš mu je na to odgovorio: “Neću ni ležati ni sedeti, nego ću stajati, jer sad prolazimo pored Ljubića”.