"Mogli smo da budemo Francuska": Tri svetske sile tražile su od Srbije da ZABRANI OVAJ DOKUMENT
/
Na Sretenje 1835. godine otac srpskog novinarstva Dimitrije Davidović, obznanio je pravni akt koji je zapanjio Evropu, a u Istanbulu, Beču i Moskvi podigao uzbunu veću nego bilo koja buna.
Malo je dana u srpskom narodu koji su u istoriji ostavili toliki trag. Pored Vidovdana, to je verovatno još samo 15. februar – Sretenje. Ovo je od 2001. državni praznik u Srbiji, a taj datum od 2007. godine slavi i Vojska Srbije. Ipak, osim što se većina raduje neradnom danu, malo ljudi zapravo zna šta se to danas obeležava.
Deo zabune leži u tome što se mnogo toga značajnog za izgled današnje Srbije dogodilo upravo na Sretenje.
Buđenje Srbije
Davne 1804. godine na Sretenje Srbi su započeli mukotrpni put ka slobodi i izgradnji modern države. Posle masovne seče knezova, Srbi su se okupili u Orašcu, za vođu je izabran Karađorđe Petrović i počeo je Prvi srpski ustanak.
- Bilo je to vreme buđenja nacionalnog duha širom Evrope i bilo je za očekivati da će i srpski narod koji je vekovima bio pod turskom vlašću poželeti slobodu i ustati protiv okupatora – objašnjava istoričar Stanislav Sremčević.
Tako je, tokom godina koje su usledile Srbi, jedan mali narod izronio niotkuda na svetskoj pozornici, munjevito i bukvalno ni iz čega ponovo stvorili svoju državu.
Ipak, ovo nije bio jedini put da se Sretenje pokazalo kao sudbonosno za Srbe.
Opasno “francusko seme na Balkanu”
Tridesetjednu godinu kasnije, kneževina Srbija koja je formalno još uvek bila u sastavu Osmanskog carstva, dobila je ustav na kome bi joj pozavideli i mnogo “demokratskiji” narodi.
Na Sretenje 1835. godine otac srpskog novinarstva Dimitrije Davidović, obznanio je pravni akt koji je zapanjio Evropu, a u Istanbulu, Beču i Moskvi podigao uzbunu veću nego bilo koja buna – Sretenjski ustav.
– Dimitriju Davidoviću su kao uzor za pisanje poslužili najliberalniji ustavi tog vremena, oni koji su već bili na snazi u Belgiji i Francuskoj. Bio je to neverovatno napredan zakonski akt koji bi, normalno uz neke izmene, mogao da se primenjuje i u bilo kojoj današnjoj državi – ističe Sremčević.
Sretenjskim ustavom Srbija je postala prava zemlja posle Belgije i Francuske koja je ukinula feudalizam! Uveo je pravo na zakonito suđenje, slobodu kretanja i nastanjivanja, a odrednice koje su zabranjivale ropstvo bile su preteča onoga što danas zovemo osnovnim ljudskim pravima.
Pa ipak, u ono vreme, Sretenjski ustav je smatran veoma “opasnim”.
“Sretenjski ustav je zaista bio neverovatno moderan – promovisao je srpski kao službeni jezik, deklarisao neprikosnovenost ličnosti, ravnopravnost građana bez obzira na veru I nacionalnost… Srbija bi sa takvim ustavom postala veoma liberalna zemlja, a čitava istorija od tog trenutka pa na ovamo bi bila potpuno drugačija. Naravno, bilo bi potrebno da se poklope još neke “kockice”, ali možda bismo danas bili društvo sličnije francuskom ili belgijskom.”
Ali Sretenjski ustav nije bio dugog veka. Njegovo ukidanje od Srbije su tražile tri inače zaraćene imperije i ljuti neprijatelji. Od kneza Miloša Obrenovića Rusija, Turska i Austrougarska su jednoglasno zahtevale da Ustav bude ukinut.
– Danas često koristimo formulaciju da svetske sile nisu htele “francusko seme na Balkanu” i to je istina. Sa druge strane knez Miloš, koji uopšte nije želeo ustav koji bi mu ograničio vlast, jedva je dočekao da ukine ustav Dimitrija Davidovića koji je i inače morao da dozvoli samo zbog pritiska javnosti – zaključuje Stanislav Sremčević i dodaje da je ustav suspendovan nakon samo 55 dana od donošenja.
Dimitrije Davidović, tvorac prvog modernog ustava Srbije, nakon ovoga je pao u nemilost, isteran je iz službe i do kraja života živeo je u siromaštvu. Ipak, njegov – Sretenjski ustav sve do danas ostao je simbol srpske borbe za slobodu i državnosti koja će tek doći.
