NEVEROVATNI ŽIVOT PRVIH SIJAMSKIH BLIZANACA: Obogatili su se, venčali sestrama i DOBILI 21 DETE - na opšte zgražavanje okoline
/
Kada danas kažete “sijamski blizanci” mislite na retku medicinsku pojavu blizanaca spojenih nekim delom tela ili, ako pričate metaforično, govorite o ljudima koji su toliko bliski da se može reći da su nerazdvojni. I jedan i drugi slučaj ime duguju stvarnim osobama - Čangu i Engu Bunkeru, “prvim” sijamskim blizancima u istoriji.
Rođeni 11. maja 1811. godine u Sijamu, današnjem Tajlandu (otuda i ime ovog medicinskog fenomena), Čang i Eng Bunker su od samog starta privukli veliku pažnju javnosti. U njihovoj biografiji “Nerazdvojni: prvobitni sijamski blizanci i njihov susret sa američkom istorijom”, autor Iunte Huang piše da su dečaci u početku smatrani “zlim predznakom”. Ljudi su ih se plašili, a paranoja je poprimila tolike razmere da je kralj Sijama naredio njihovu smrt”!
Ipak, očigledno je da se nije previše potrudio da svoju naredbu sprovede u delo. Čang i Eng na kraju su poživeli 62 godine, vodeći burne i ispunjene živote, na neki način neobičnije od njihovog izgleda!
Sijamski blizanci napuštaju Sijam
Dečaci su odrasli u relativnom miru, u selu kraj reke Mekong. Koliko je poznato, nakon početne podozrivosti, komšije su ih prihvatile i njihov život nije se mnogo razlikovao od života druge dece u Sijamu početkom 19. veka. Dane su provodili prodajući pačja jaja, igrajući se i plivajući u reci. Upravo tako ih je prvi put primetio škotski biznismen Robert Hanter.
Hanteru su izgledali kao likovi iz nekog grčkog mita i, još i više, kao ulaznica u svet bogatih i slavnih. Bilo je to vreme u kome su se ljudi oduševljavali neobičnim i čudnovatim pričama i egzotičnim bićima. Hrlili su u zoološke vrtove, a ljudi sa raznim deformitetima postajali su zvezde “cirkusa nakaza” širom sveta. Zato su mu se Čang i Eng učinili kao dar sa neba. Razgovarao je sa dečacima i ubedio ih da krenu sa njim obećavajući ih slavu i bogatstvo.
Kralj Sijama inicijalno je odbio da ih pusti da napuste zemlju. Hanteru je trebalo punih pet godina da ubedi nepoverljivog monarha i tek 1829. Čang i Eng su dobili dozvolu da krenu na petogodišnju turneju, piše portal Allthatsinteresting.
I tako su se, kao sedamnaestogodišnjaci, sa malim koferom u ruci, Čang i Eng Bunker ukrcali na brod za Boston. Nikada se više nisu vratili u Sijam, niti videli svoju porodicu.
Čang i Eng Bunker obilaze svet
Poster za nastup Čanga I Enga Bunkera
Iako su ih u Sijamu zvali “kineski blizanci”, jer im je otac bio Kinez, a majka polu Kineskinja, polu Sijamka, kada su stigli u Ameriku, Čang i Eng su predstavljeni kao “sijamski blizanci”.
U prvim danima, bili su podvrgnuti raznim testovima. Prema knjizi “Životi Čanga i Enga: Sijamski blizanci u Americi devetnaestog veka” Džozefa Endrua Orsera, jedan američki lekar je bio fasciniran delom tela kojim su mladići bili povezani. Otkrio je da obojica istovremeno osećaju bol u tom predelu i odvojeno u delovima tela koji su im odvojeni. Doktor je takođe zabeležio da “kada jedan brat oseti kiseli ukus u ustima, i drugi ga oseti“ i da “golicanje jednog dovodi do toga da se drugi smeje”.
Paralelno sa ovim, počela je i cirkuska karijera mladića. Oni nisu bili deo neke veće trupe već su prikazivani kao zasebne atrakcije. Ljudi su plaćali da ih vide, a bilo je dovoljno da izvedu bilo koju jednostavnu radnju, poput koluta unapred ili unazad, pa da svi budu oduševljeni. Kada su naučila nešto engleskog, braća su počela da komuniciraju sa publikom i odgovaraju na pitanja posetilaca što je izazivalo dodatno interesovanje.
Negde u to vreme, Čang i Eng su shvatili da su prevareni! Hanter ih je, zajedno sa kapetanom broda po imenu Abel Kofin, naterao da potpišu sramni, eksploatatorski ugovor zahvaljujući kojem su od čitavog bogatstva koji su zarađivali, braća dobijala tek mrvice.
Iako je Hanter na kraju prodao svoj deo, Kofin je ostao zadužen za blizance, predstavljajući se kao njihov staratelj sve do 1832. Tada su Čang i Eng napunili 21 godinu i proglasili se punoletnima i u javnost izašli sa pričama o maltretiranju i potkradanju nakon čega su postali potpuno nezavisni.
Čang i Eng su angažovali menadžera Čarlsa Harisa i sve do 1839. samostalno putovali na turneje. Zaradili su dovoljno novca da kupe imanje, pa su odlučili da se nastane u Severnoj Karolini gde su kupili zemljište i sagradili kuću. Dobili su američko državljanstvo i usvojili prezime - Bunker.
Čini se da je boravak u Severnoj Karolini prijao braći. Za početak, prihvatili su tradicionalni južnjački stil života… i na više načina.
Porodični život blizanaca Bunkera
Čang i Eng sa suprugama, decom i jednom od robinja
Nakon što su se nastanili u Severnoj Karolini, Čang i Eng Bunker su 1843. objavili da će se oženiti dvema sestrama - Adelaidom i Sarom Jejts.
Očekivano, ovi brakovi izazvali su veliku pažnju javnosti! Novinari su se sjatili u grad, a izveštaji o venčanjima najpoznatijih sijamskih blizanaca na svetu uglavnom su imali podrugljiv i negativan ton. Jer, ne samo da su se Čang i Eng ženili belkinjama, već su u pitanju bile dve sasvim “normalne” devojke.
Ovakav narativ poprimio je i mnogo ozbiljnije razmere. Na dan venčanja, kada su se blizanci pojavili sa svojim suprugama u gradu, ispred crkve, masa je podivljala! Jedni su ih vređali, drugi im pretili, a došlo je dotle da je nekoliko muškaraca porazbijalo prozore njihove kuće.
Ništa od ovoga nije sprečilo venčanje i Čang, Eng, Adelaida i Sara su uskoro počeli da žive zajedno. U početku, parovi su delili jedan dom (i jedan bračni krevet!), ali u nastojanju da ostvare što normalniji život, posle nekog vremena odlučili su da izgrade dve kuće na dva odvojena imanja.
Dogovorili su se i oko podele vremena - tri dana bi proveli sa Čangovom ženom u Čangovom domu, a zatim tri dana sa Engovom ženom u Engovom domu i tako u krug. Imali su lepe, prostrane kuće i velika imanja, a braća su bila i vlasnici nekoliko desetina robova.
Koliko je poznato, obojica su imali skladne brakove. O svom intimnom životu nikada nisu pričali javno pa, iako je ljude žarko zanimalo “kako to oni rade”, nikada nisu saznali šta se dešavalo u spavaćim sobama braće Bunker.
Ono što pak jeste poznato je da su Čang i Adelaida imali 10 dece i Eng i Sada 11, a istraživačima nije promakla činjenica da su se gospođe Bunker uvek porađale u razmaku od 3-4 dana jedna od druge.
Sve u svemu, činilo se da su braća izgradila jedan sasvim prosečan i običan život daleko od reflektora. Nažalost, situacija je postala komplikovanija (i mračnija) nakon Građanskog rata.
Smrt Čanga i Enga Bunkera
Čang i Eng sa suprugama i dvojicom sinova
Kada je izbio građanski rat, Čang i Eng Bunker su zdušno podržali Konfederaciju. Finansijski, ali i na druge načine. Dvojica njihovih sinova borila su se u redovima južnjačke vojske.
Kada se rat završio, porodica Bunker je bila finansijski uništena. Ne samo da su uložili veliki deo svog novca u sukob, već više nisu mogli da se oslone na robove koji su radili na njihovim farmama.
I tako, bez mnogo izbora, Čang i Eng bili su prinuđeni da se vrate na turneje. Ponovo su putovali širom Amerike, ali obilazili su i Evropu. Nažalost, već su bili u godinama i turneje su počele da uzimaju svoj danak.
Na povratku iz Evrope 1870. Čang je pretrpeo paralitički moždani udar. Jedna strana tela ostala mu je paralizovana, morao je da koristi štaku da bi se kretao i više nego ikad je počeo da zavisi od brata. To je praktično okončalo karijeru ovog dvojca.
Izgleda da je Čang teško podnosio bolest. Počeo je mnogo da pije i zdravlje ga je sve više napuštalo. A to se odrazilo i na njegovog brata! Jer, iako Eng nikada nije pio (i nikada nije bio pijan kada bi njegov brat bio u alkoholisanom stanju), činilo se kao da brže stari i mnogi su komentarisali da Eng izgleda najmanje pet godina starije od Čanga.
Očajni i frustrirani, blizanci su po prvi put u životu počeli ozbiljno da razmišljaju o hirurškom razdvajanju. Ali, pokazalo se da za to nije bilo vremena… 17. januara 1874. Čang je umro u snu, najverovatnije od krvnog ugruška u mozgu.
Eng se probudio i našao brata mrtvog. Sigurno je znao da smrt dolazi i po njega. Engovi poslednji sati verovatno su bili pakao na zemlji. Iako su blizanci planirali da budu razdvojeni ako neko od njih dvojice umre prvi, doktor nije stigao na vreme.
Nekoliko sati kasnije, Eng je takođe umro. Doktor je zaključio da je uzrok smrti šok, iako neki veruju da je moguće i da je umro od gubitka krvi, jer je cirkulatorn sistem koji je delio sa bratom otkazao.
Priča koja je inspirisala generacije
Priča o Čangu i Engu Bunkeru ima još jedno, poslednje poglavlje. Nakon smrti, njihovi ostaci su žurno prebačeni na medicinski koledž u Filadelfiji gde su razdvojeni i proučavani. Tela su secirana, a nalazi su pažljivo dokumentovani.
Posthumno istraživanje je pokazalo da bi razdvajanje blizanaca bilo fatalno za obojicu. Braća su delila zajedničku jetru i sigurno bi umrli ako bi ona bila isečena (veruje se da bi moderna medicinska tehnologija potencijalno mogla da ih razdvoji).
Blizanci Bunker ostavili su za sobom neverovatno nasleđe i priču koja je inspirisala generacije. Uprkos svim nedaćama koje im je život od trenutka rođenja stavio na put, zajedno, rame uz rame, Čang i Eng su došli u Ameriku, izborili slobodu i vodili normalne živote - radili, voleli, dobili decu…
Na osnovu njihovih života nastala je priča Marka Tvena, roman Darina Štrausa, drama Filipa Kan Gotande, a prikazani su i u filmu “Veličanstveni šoumen”.
Procenjuje se da u Americi danas živi oko 1500 njihovih direktnih potomaka od kojih se mnogi još uvek sastaju na porodičnim okupljanjima. A neki su nastavili da postižu neverovatne rezultate - poput kompozitorke Karolin Šo, dobitnice Pulicerove nagrade.
Za siromašne blizance iz Sijama nije loše, zar ne?
PROČITAJTE JOŠ:
"VELIKI DEČAK": NAJVIŠI ČOVEK KOJI JE IKADA ŽIVEO BIO JE NEŽNI DŽIN NEVEROVATNE SUDBINE
