PROKLETO “CVEĆE ZLA”: Voleo je samo majku i prostitutke, uništio sebe drogama, a njegova dela danas vrede milione
/Kada je pokušao da se ubije imao je 24 godine. Šarl Bodler živeo je još 22. Bio je neshvaćen u porodici i u stalnim problemima zbog novca. Već je uveliko pio i tokom teških pijanstava sumnjao u svoj književni talenat.
Potegao je nož na sebe prethodno poslavši pismo svojoj tadašnjoj ljubavnici Žan Dival kojoj je i zaveštao sve što je imao. Na kraju, samoubistvo nije ostavilo težih posledica na Bodlera - bar fizički.
Pesnik je živeo raspusno i rasipno do kraja života. Još u mladosti se, od prostitutki zarazio gonorejom i sifilisom. I pre nego što su njegova dela objavljena postao je poznat u umetničkim krugovima kao kicoš i rasipnik. Kupovao je knjige, a umetnička dela i antikvitete nije mogao da priušti sebi. Hranu je uzimao na kredit, a polovinu svoje imovine je izgubio.
Borio se sa slabim zdravljem, pritiskom dugova i neredovnošću pisanja i ispoljavanja svoje umetničke strane. Često se premeštao iz jednog u drugi stan i održavao komplikovan odnos sa svojom majkom, često je moleći za novac. U više pisama Bodler je istakao da je ona “jedina žena koju voli”, bio joj je privržen i čak i u poznim godinama života od nje zavisan.
Sa druge strane, majka se nakon Bodlerove smrti ponovo udala, a sa očuhom je Bodler bio u jako lošim odnosima. Očuh mu je davao novac, ali to, po mišljenju pesnika, nikada nije bilo dovoljno.
- Oh, kakvi jadi! Da je Šarlovu karijeru vodio njegov očuh, ona bi bila mnogo drugačija nego što jeste ... on ne bi ostavio traga u književnosti, njegovo ime ne bi bilo upamćeno na taj način, to je istina, ali bio bi mnogo srećniji, svi bismo bili srećniji - rekla je Bodlerova majka godinama kasnije.
Bodler je preživeo jak moždani udar 1866. godine, nakon čega je usledila i paraliza. Poslednje dve godine svog života proveo je poluparalizovan u Briselu i Parizu, gde je i umro 31. avgusta 1867. Sahranjen je u Parizu.
Mnoga Bodlerova dela su objavljena nakon njegove smrti i on se danas smatra utemeljivačem modernizma.
Njegova majka sina je nadživela za četiri godine dobar deo tog vremena provevši u otplaćivanju sinovljevih dugova. Pred kraj života je izjavila: “Vidim da moj sin, uprkos svim svojim greškama, ima svoje mesto u književnosti“.
