ODBACIO VEKOVIMA STARE TRADICIJE: Evo zašto će SAHRANA PAPE FRANJA biti kao nijedna pre

U životu, papa Franja je u mnogo čemu odstupao od konzervativnih stavova i ponašanja svojih prethodnika. U smrti, biće isti takav…

Smrt prvog Argentinca i prvog neevropljanina još od sirijskog pape Grgura III iz 8. veka, koji je vodio Rimokatoličku crkvu pokrenula je niz rituala, od kojih neki datiraju više od 2000 godina u prošlost i korišćeni su za sahranjivanje više od 250 papa.

Svi ovi običaji sabrani su na više od 400 stranica u knjizi pod nazivom “Ordo exsequiarum Romani pontificis”, koja objašnjava svaki momenat komplikovane procedure koja startuje trenutka kada papa umre i završava se trenutka kada on bude sahranjen.

Ipak, papa Franja je poslednjih godina uneo neke izmene u ovaj proces.

Skromnost kao vrlina

Iako je bio na čelu crkve čije se bogatstvo procenjuje na više milijardi dolara, papa Franja je kao glavnu vrlinu u svakoj prilici isticao skromnost. A tako je i živeo.

Poglavar koji je ime izabrano u čast Franje Asiškog, italijanskog sveca koji se odrekao života u bogatstvu da bi pomogao siromašnima, takođe se odrekao mnogobrojnih privilegija položaja na kome se nalazio.

Zamenio je luksuzni papski apartman za jednostavnu sobu u Domu Svete Marte, gde žive i obični sveštenici i osoblje. Nije provodio leta u raskošnoj tvrđavi Kastel Gandolfu koju su često posećivali njegovih prethodnici. Na službena putovanja išao je ekonomskom klasom, a kada se vozio kolima, umesto blindiranih “papamobila” radije je birao ekonomičnije modele tipa Fijata, Forda, Golfa…

Kada je 2013. prvi put obratio sa balkona Bazilike Svetog Petra papa Franja je odbacio tradiciju po kojoj novoizabrane pape nose kraljevski ogrtač ukrašen hermelinom, izabravši umesto toga da se vernicima pokaže u jednostavnoj beloj odori. Taj stil zadržao je do kraja. Nikada nije nosio skupocen nakit, već jedan, skromni srebrni papski prsten.

Papa Franja napustio je ovaj svet, a da lično nije posedovao ništa - nekretnine, automobile, bankovne račune… A pobrinuo se da i njegova sahrana bude skromna.

Tradicija duga vekovima

Uobičajno, papske sahrane su jako skupe. Dugo traju i podrazumevaju niz rituala od kojih neki nepromenjeni postoje već vekovima.

Pre sahrane, tradicionalno, ostaci pape bivaju tri dana izloženi u bazilici Svetog Petra uzdignuti na platformi kako bi vernici mogli da ih vide i oproste se.

Bez obzira na to gde papa umire, sahrana se uvek održava u Vatikanu, tačnije na Trgu Svetog Petra, ako vremenske prilike dozvoljavaju. Služba od dva i po sata se uglavnom održava na latinskom i manje-više reč je o klasičnoj katoličkoj sahrani, ali sa nekim dodatnim delovima, kao što je na primer propoved o preminulom.

Švajcarska garda, koja štiti papu i Apostolsku palatu od 1506. godine, kleči tokom svećenja hostije tj. blagosiljanja hleba i vina koji, prema hrišćanskoj tradiciji, tako postaju telo i krv Isusa Hrista.

Posle bogosluženja, telo se pronosi kroz „vrata smrti”, levo od oltara Svetog Petra, kada se oglašava i pogrebno zvono teško 10 tona. Pevanja hora uključuje stihove iz 117. psalma („Otvori mi kapiju pravde“) i 41. psalma („U sjajnom društvu svetih ići ću u dom Božiji“).

Obično, nakon toga, povorka visokih kardinala i zvaničnika predvodi procesiju do kripte Bazilike Svetog Petra, u kojoj se nalaze ostaci 148, od više od 260 papa. Telo se zatim polaže u tri kovčega – jedan od čempresa, jedan od olova i jedan od bresta, koji se stavljaju jedan u drugi pre nego što kripta bude zapečaćena.

No, neki delovi papske sahrane ovoga puta biće drugačiji!

Papa Franja neće biti sahranjen u Bazilici Svetog Petra

Prekidajući višedecenijsku vatikansku tradiciju, papa Franja je mnogo pojednostavio pogrebni obred po kojem je želeo da bude sahranjen.

Umesto tri, ostaci ovog poglavara rimokatoličke crkve biće položeni u jedan, jednostavan drveni kovčeg obložen cinkom. Neće biti podignut na platformi, a kovčeg će ostati otvoren do noći uoči sahrane kako bi vernici mogli da ga vide.

Osim toga, Franja je odlučio da, umesto u Bazilici Svetog Petra, bude sahranjen van zidina Vatikana, u Bazilici Santa Marija Mađore. U ovoj crkvi već počiva nekoliko papa, položenih u kriptu katedrale uglavnom tokom Srednjeg veka. Poslednji poglavar tu sahranjen bio je papa Kliment IX još 1669. godine.

- Tokom celog života, i tokom svešteničke i episkopske službe, uvek sam se poveravao Majci Gospoda, Presvetoj Devi Mariji. Iz tog razloga molim da moji posmrtni ostaci počivaju, čekajući dan Vaskrsenja, u Papskoj bazilici Svete Marije Velike - napisao je papa Franja u svom testamentu.

Franja će tako postati prvi papa posle više od jednog veka koji će biti sahranjen izvan Vatikana. Poslednji put to se desilo sa papom Leom XIII koji od 1903. počiva u Bazilici Svetog Jovana Lateranskog.

U svom testamentu papa Franja je naveo i da je obezbedio da troškove sahrane pokrije dobrotvor, a opisao je i kako želi da izgleda njegova grobnica.

- Grobnica treba da bude u zemlji; jednostavan, bez posebne ornamentike, samo sa natpisom: Franja - naveo je.