Sedam detalja zbog kojih će SAHRANA KRALJICE ELIZABETE biti i BIZARNA I VELIČANSTVENA
/
Sahrana kraljice Elizabete planirana je decenijama unapred, isprobavana i uvežbavana tako da se do detalja već zna šta će se dogoditi. Ipak, to ne znači da sama procesija neće sadržati neke neobičnosti.
Poslednji put kada je britanski monarh umro, bila je 1952. godine i vest je preneta pod šifrom “Hide Park Corner” kako bi se sprečilo da novost ranije procuri. Planovi sahrane Elizabetine majke su na sličan način spominjani pod kodnim nazivom “Operation Tay Bridge“.
Za Elizabetu II, plan i redosled događaja koji su usledili posle njene smrti razrađivani su pod imenom “Operacija Londonski most”. Sahrana će biti vrhunac ovog plana.
Najveća sahrana u istoriji
Kraljičina sahrana biće najgledaniji događaj u istoriji čovečanstva. Džordž VI je imao 305.000 podanika koji su došli pred njegov kovčeg da odaju počast, stvarajući liniju dugu 6,4 kilometra. Dajanina smrt je izvela više od milion ljudi koji su došli lično da gledaju pogrebnu povorku. Procenjuje se da je na televiziji širom sveta gledalo čak 2,5 milijardi ljudi.
Po svim procenama, očekuje se da će kraljičina sahrana u potpunosti nadmašiti ove brojke. Čitava nacija će promeniti svoj izgled dok se kraljevska birokratija pokrene. Širom zemlje biće postavljeni javni TV ekrani kako bi ljudi mogli da gledaju sahranu. Skoro sve zastave biće spuštene na pola koplja, a zatvoriće se skoro sva preduzeća i prodavnice.
Strani zvaničnici iz celog sveta odustaće od svojih planova kako bi umesto toga mogli da posete malo, vlažno ostrvo u severnom Atlantiku. Na sahrani se očekuje više od pet stotina šefova država ili vlada uključujući i kraljeve, kraljice, šeike, sultane i japanskog cara.
Sve će mnogo ličiti na sahranu iz 19. veka
Britanija će iskoristiti svu tradiciju, pompu i ceremoniju koju može da prikupi, u suštini vraćajući vreme za 200 godina unazad. Konji, kočije, topovi i tradicionalne vojne uniforme preplaviće ulice Londona, dok će se vazduh ispuniti zvukom crkvenih zvona.
Stari sistemi, tradicije i ceremonije će biti oživljeni. Neki nisu viđeni više od šest decenija. Setite se, čak je i zvanično saopštenje o smrti monarha kraljevski lakaj zakačio na kapiju palate.
Kovčeg sa telom kraljice će posle službe biti prevezeno na lafetu kroz London do Vindzora. To gvozdeno postolje koristi se još od sahrane kraljice Viktorije 1901. godine. Tradicija nalaže da u samom Vindzoru konji koji vuku lafet budu zamenjeni mornarima upravo zbog incidenta na sahrani kraljice Viktorije kada su se konji uznemirili i priskočili su mornari koji su tu bili obezbeđenje na sahrani.
Mediji nisu izuzetak od ovog oživljavanja starih običaja, jer je BBC aktivirao RATS. Ovo je skraćenica za “sistem za prenos radio upozorenja”. Dizajniran tokom Hladnog rata da izdrži napad na britansku komunikacionu mrežu, RATS je postao legendarni među osobljem Bi-Bi-Sija . Većina zaposlenih ga je videla samo tokom testiranja, a mnogi ni tada.
Imajte na umu, ovo je nacija koja je nedavno morala da odloži otvaranje parlamenta za nekoliko dana jer se mastilo nije osušilo na pergamentu od kozje kože sa koje bi se pročitala uvodna reč. Velika Britanija se ne plaši da izgleda staromodno zbog dobre predstave. I sama kraljica je razumela važnost staromodnog teatra.
- Moraju da me vide da bi u mene verovali - navodno je jednom rekla.
Sve je već isplanirano do poslednjeg minuta
Operacija “Londonski most” je pomno isplanirana, često do minuta. Na primer, princ Čarls je zvanično proglašen kraljem tačno u 11 časova, dan nakon majčine smrti. Na dan sahrane, Big Ben će udariti u 9 ujutru. Kovčeg sa telom kraljice biće u zgradi parlamenta u Vestminsteru od 10:45.
Izvan Britanije, druge vlade takođe imaju svoje tajne dogovore. Skoro svaki medij takođe su bili spremni mnogo unapred. Radio stanice imaju unapred pripremljene liste pesama. CNN je imao unapred pripremljene dokumentarce o kraljičinom životu. Za britanske novine poput Tajmsa se priča da imaju pripremljene članke za do 11 dana nakon smrti, a mnogi kanali odavno su imali ugovore sa kraljevskim stručnjacima za ekskluzivne intervjue.
Svima će biti “suđeno” i za najsitniju grešku
Svaki emiter mora biti spreman jer zna da će biti pod neverovatnim nadzorom. Kada je kraljica majka umrla, spiker Piter Sisons je nosio crvenu kravatu i javnost ga je nakon toga mesecima proganjala zbog “očiglednog nepoštovanja”. Sisons i BBC takođe su optuženi da nisu pružili dovoljno informacija i tretirali vest kao “samo još jednu novinsku priču”.
Ovaj incident je imao ogroman uticaj na način na koji britanski mediji predstavljaju smrti slavnih ličnosti. Sada, u doba društvenih medija, presuda će biti još stroža. Većina kanala vesti ima crnu svečanu odeću pri ruci 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji u slučaju iznenadne smrti neke značajne osobe. Kada se pročulo o lošem zdravlju kraljice Elizabete, voditelji vesti su dobili instrukcije da se presvuku u crnu odeću za svaki slučaj.
Britanski nacionalni identitet će se potpuno promeniti
Ogromni delovi britanske kulture oslanjali su se na identitet kraljice Elizabete. Ona je postala kraljica dok je još Truman bio predsednik Sjedinjenih Država, a Staljin vođa Sovjetskog Saveza. Njeno lice krasi britansku valutu, dok njene oznake stoje na uniformama policije i vojske. Britanska nacionalna himna doslovno je nazvana po njoj (“Bože čuvaj kraljicu”).
Sve ovo će morati da se promeni.
Čitav događaj će koštati milijarde
Neposredna cena kraljičine smrti je ogromna. Ekonomija Velike Britanije je već izgubila (i još uvek gubi) milijarde zbog izgubljenih radnih sati, a da ne pominjemo troškove sahrane i sledećeg krunisanja. 12 dana nakon Elizabetine smrti, prodavnice i banke širom zemlje su zatvorene, kao čin žalosti i poštovanja. I kraljičina sahrana i krunisanje princa Čarlsa postaće državni praznici, a svaki će koštati privredu između 1,2 milijarde i 6 milijardi funti.
Iako bi predviđeni priliv turista mogao da nadoknadi neke od ovih troškova, britanska ekonomija će biti u gorem položaju nego ranije.
Nećemo videti sam trenutak sahrane
Kovčeg sa telom kraljice će posle službe u opatiji biti prevezeno kroz London i nešto kasnije do zamka Vindzor, gde će se obaviti opelo i sahrana.
Opelu će prisustvovati samo članovi najuže porodice. Kraj opela je ujedno i kraj javnog dela sahrane. Planirano je da kraljičino telo bude položeno u grobnicu pored njenog supruga, princa Filipa i oca, kralja Džordža Šestog bez prisustva javnosti.
