Dok su u Beogradu još svirale gusle, ovaj grad je dobio PRVI KLAVIR U SRBIJI

Prvi nežni klavirski tonovi u Srbiji nisu se začuli ni u najvećem Beogradu, ni u tadašnjoj prestonici Kragujevcu već u jednom potpuno drugom gradu.

- Šabac je bogata varoš na granici dvaju carstva koja se i imenom ‘Malog Pariza’ mogla nazvati. To je varoš koja se i Kapijom Jevrope može zvati, varoš koja korača podjednako sa Beogradom, štaviše u mnogo čemu i prednjači… - ovako je nemački geograf i putopisac Feliks Kanic opisao izgled šabačke varoši za vreme zapovedanja Jevrema Obrenovića ovim mestom od 1816. do 1831. godine.

Najmlađi brat kneza Miloša Obrenovića u martu 1816. godine postao je obor-knez Šabačke nahije kada mu je bilo samo 26 godina. Za razliku od svog brata koji je bio nepismen, Jevrem je bio jedan od najučenijih ljudi tadašnje Srbije, pa ne čudi što je uskoro Šabac postao “prvi grad u Srbiji”. Tu su postavljna prva stakla na prozorima, uvedeni su prvi kreveti po evropskim standardima, otvorena je prva apoteka, ulicama se provezao prvi fijaker…

Ipak, od svega ovoga, verovatno je najinteresantnije bilo dopremanje prvog klavira koga je Jevrem kupio svojoj ćerki Anki. Kako devojka ne bi sama prebirala po notama, 1829. godine Jevrem je iz Sombora doveo učitelja muzike Josifa Šlezingera da je podučava.

I tako… dok se u Beogradu još sviralo na guslama i dvojnicama u Šapcu su se začuli prvi nežni tonovi sa klavira.

Kakva je učenica bila Anka i da li je bila talentovana, ostalo je nepoznato. Ipak, zna se da je postala jedna od najučenijih Srpkinja svih vremena čiji su prevodi postali prvi književni radovi jedne žene u Srbiji.