TUŽNI DEČAK IZ SAVAMALE: Sanjao je slavu i slobodu, a u svetsku istoriju je ušao iz NAJSTRAŠNIJEG MOGUĆEG RAZLOGA

Politika

Uprkos uvreženom mišljenju da je Prvi svetski rat počeo u Sarajevu, prvi meci u ovom sukobu su zapravo ispaljeni u Beogradu, u noći između 28. i 29. jula 1914. godine. Tu su udar neprijatelja primile čete sastavljene od žandara, carinika, običnih Beograđana, pa čak i dece. Jedan od njih bio je i Dušan I. Đonović - prva srpska žrtva u Prvom svetskom ratu.


Istog dana, 28. jula 1914. godine po novom kalendaru, kada je Austrougarska telegramom obavestila Srbiju da se od sada nalazi u ratnom stanju, otpočeo je napad na Beograd. Zbog neobičnog i surovog načina na koji je stigla objava rata, mnogi u prvi mah nisu poverovali da je na pomolu sukob. Već noć između 28. i 29. jula razvejala je sve iluzije…

Sava i Dunav bili su 1914. državna granica, a srpska prestonica bila je karaula. Tako je i došlo do toga da prvi meci u Velikom ratu budu ispaljeni upravo tu, u Savamali, u današnjoj ulici braće Krsmanović. I prva krv u najvećem sukobu koji je Evropa do tada videla potekla je beogradskim ulicama.

Zvuči neverovatno, ali tog prvog dana rata, plan odbrane nije postojao! Vojska se uglavnom povukla na jug i Beograd je ostao potpuno nebranjen. Zbog nezgodnog mesta na kome se prestonica nalazila, postojali su čak i predlozi da se ona preda bez borbe, ali Beograđani to nisu dozvolili! 

Grad koji se sam branio

Od snaga zatečenih u Beogradu te kobne noći 28/29 jula napravljena je kakva-takva odbrana. Prvi udar na obali Save primili su vojni odredi sastavljeni od žandara, carinika, običnih Beograđana, čak i dece.

Jedan od njih bio je i Dušan I. Đonović, šesnaestogodišnji učenik drugog razreda Kraljevske trgovačke akademije koji se s puškom u ruci pridružio četnicima vojvode Jovana Babunskog. Upravo on postaće prva žrtva u Prvom svetskom ratu.

Dušan je stradao u puškaranju nastalom nakon što su prestonički branioci srušili stari železnički most preko Save, jedinu onovremenu vezu Beograda i Zemuna. Nedaleko od njega, te iste noći, u čamcu na Savi sa kog je pokušan desant na Beograd, poginuo je i Mađar Ištvan Balohi postavši tako prva žrtva sa neprijateljske strane.

Nakon što je 1915. godine austrougarska vojska okupirala Beograd, Ištvanu je na Novom groblju podignnuta spomen-ploča. Da Dušan Đonović dobije priznanje i sećanje čekalo se punih devet decenija! Povodom obeležavanja 90 godina od početka Prvog svetskog rata, 2004. godine, mladom dobrovoljcu je postavljena spomen-ploča u Prvoj ekonomskoj školi u Beogradu.

Čitulja kao dokaz da je živeo

Dušan Đonović

Dušan I. Đonović nije bio ni heroj ni slavna ličnost. Istorija nije zabeležila njegov opis, pa danas ni ne znamo kako je izgledao. Da je jednom živeo, učio, imao snove i nadanja, saznajemo iz onovremene Politike koja je u prvom izdanju štampanom posle šestodnevnog bombardovanja 4. avgusta objavila ovu umrlicu:

 
Dušan Đonović

– Prva žrtva u našem velikom ratu –

Večeras, oko ponoći, navršiće se osam dana kako su prvi austrijski meci nadrli na našu zemlju i od kako je počeo veliki rat za slobodu i nezavisnost Srpskog Naroda.

U toj znamenitoj noći kao prva žrtva pao je mladi dobrovoljac Dušan Đonović, činovnik Železničke direkcije i četnik u četi vojvode Jovana Babunskog.

Dušan Đonović, primorac po rođenju, brat Jovana Đonovića, koji se istakao u crnogorskom omladinskom pokretu. Čim je Austrija nagovestila rat, Dušan Đonović je prihvatio pušku i stupio u dobrovoljce. On je znao da se za istu stvar Srpski Narod na celom svome prostranstvu pao je pogođen austrijskim metkom na obali Save, braneći slobodu Beograda, onako isto slatko kao da su ga izrešetali kuršumi pod Lovćenom.

Bog da prosti njegovu Junačku dušu!
— (Čitulja Dušana Đonovića, Politika, 4. avgust/22.jul 1914.)
 

Te noći, posle Dušana i Ištvana, nastradalo je još oko 1.000 vojnika i civila. U naredne četiri godine, širom Evrope, poginulo je još 37 miliona, u sukobu tako krvavom i strašnom da ga je zasenio samo Drugi svetski rat. Što se Srbije tiče, ona je izgubila preko 1.200.000 vojnika i civila ili skoro trećinu stanovništva – čitavu jednu generaciju čiji nestanak nikada nije uspela da nadoknadi.

PROČITAJTE JOŠ:

NAJSTRAŠNIJU VEST U SVOJOJ ISTORIJI SRBIJA JE DOBILA U TELEGRAMU! U NJEMU SU PISALE SAMO DVE REČENICE

VEST O POČETKU PRVOG SVETSKOG RATA NIKOLA PAŠIĆ JE PRIMIO U KAFANI I TADA REKAO JEDNU VELIKU ISTINU O SRBIJI

SRBIJA JE PRIMILA "NAJUŽASNIJI DOKUMENT U ISTORIJI RATOVANJA"! DAN KADA SU U BEOGRAD STIGLI NEOSTVARIVI ZAHTEVI