DIKTATURA SPAVAĆE SOBE: Za Musolinija su pričali da je seksualna zver, ali je kod kuće KOMANDOVAO NEKO DRUGI

O Musolinijevom seksualnom apetitu i danas se ispredaju legende, ali i pišu ozbiljne naučne studije. Jedan od najvećih zlikovaca u istoriji 20. veka iza sebe je ostavio "armiju ljubavnica", ali je sve to vreme bio oženjen samo jednom ženom... a ona je i te kako umela da zavede red u kući.

Godine 1914. u Milanu budući vođa fašističkog pokreta Italije Benito Musolini oženio se sa Idom Dalser. Tridesetčetvorogodišnja kozmetičarka je Benitu samo nekoliko meseci kasnije rodila sina Benita Musolinija Albina ali je njihov brak trajao samo nekoliko meseci.

Duče se još pre rođenja prvog naslednika razveo, pa oženio Rakelom Guidi. Ona je zapravo bila Musolinijeva dugogodišnja ljubavnica i žena koja je obeležila njegov život.

Crkveno venčanje kao politički čin

Benito Musolini i Rakela Gvidi su rođeni na severu Italije u gradu Predapiu. Najpoznatiji ljubavni par predratne Italije se prvi put susreo kada se Benito pojavio u Rakelinoj školi kao profesor. Uočivši da se radi o neuobičajenom čoveku koji svojom harizmom odudarao od običnog sveta, otac mlade Rakele je bio protiv udaje za tada siromašnog ali politički aktivnog Musolinija.

– Taj mladi čovek će dovesti do toga da umiru od gladi – govorio je stari Gvidi pred kraj svog života.

Do decembra 1925. godine, par je živeo u građanskom braku da bi se te zime venčali u katoličkoj scrkvi. U ceremonijalnom smislu, Musoliniju crkveno venčanje nije značilo mnogo već je predstavljalo politički akt i pokušaj da se dodvori papi.

Musolini je mnogo govorio o značaju porodice i voleo je da prikaže svoju, kao model fašističkog domaćinstva. Imao je petoro dece, ali je realnost bila takva da i nije mnogo brinuo o njima jer je u isto vreme imao na desetine ljubavnica. Neki istoričari su izbrojali da je italijanski diktator iza sebe ostavio 169 ljubavnica! Kažu da je bio nasilan, da je one koje bi se usudile da ga odbiju uzimao na silu i da je jednom prilikom i sam rekao da žena može da ga uzbudi tek ako je zamišlja kao prostitutku.

Rakela je znala detalje o svim Musolinijevim aferama ali se u mladosti nije mnogo obazirala na njih. Čak je i nju uspeo da očara svojim šarmom, do te mere da mu se tokom prvih godina braka obraćala sa “Vi” , o čemu svedoči intervju koji je 1966. godine dala za magazin “Life”

“Moj muž je bio fascinantan ženama. Sve su ga želele. Ponekad bi mi pokazivao njihova pisma. Neke su želele da spavaju sa njim, a neke su ga čak i molile da mu rode dete. To mi je bilo beskrajni simpatično.”

— izjavila je Rakela.

Rakela je, kako sama kaže, bila blagonaklona prema Musolinijevom “razuzdanom libidu”, mada neki kasniji događaji govore sasvim drugačije. Sigurno je jedino to da je Duče uvek mogao da računa na njenu podršku u političkoj borbi, iako je njoj samoj ona bila potpuno strana.

Ironično, vremenom je Rakela postala zabrinuta zbog toga što je Musolini sa sve manjim žarom posmatrao žene, a sa manjkom libida stizali su i politički neuspesi.

Rakela je, prema rečima svoje ćerke Ede, i u tim traumatičnim trenucima kada je Duče počeo da gubi vlast, znala da uteši svog supruga.

– Vi imate mnogo žena, a ja samo jednu osobu koja me voli mnogo, mog predivnog druga…ne možete biti srećni u politici … jednog dana stvari krenu nizbrdo – stajalo je u jednom od njenih pisama suprugu.

Prva dama koja nije volela raskoš

U svojim obraćanjima, Rakela je govorila da je najveću sreću bračni par Musolini dotakao onda kada su bili siromašni. Rakela je po sopstvenom izboru bila domaćica i nikada nije žudila za raskošnim životom. Prezirala je period kada je bila supruga lidera Italije. Nije volela život u Rimu i odbijala je da živi tamo izbegavajući grad po svakom cenu.

– Da sam htela da živim u Rimu bila bih komunista – kazala je Dučeova supruga jednom prilikom.

Ipak, Rakela je stajala iza svojih principa. Ljudi bliski bračnom paru često su govorili da se Musolini, i pored svega što je radio, plašio svoje supruge. Ostaće upamćeno da ga je Rakela jedne večeri izbacila iz porodičnog doma. Veliki Duče, isti onaj kome su klicale stotine hiljada Italijana, a na hiljade žena padale pred njim, bio je prinuđen da svoju večeru dovrši na stepenicama, ispred ulaznih vrata.

Jedan od njegovih bliskih prijatelja je govorio da se Rakela nije mnogo mešala u njegov život van kuće ali je u sopstvenom domu, Musolini osećao veći strah prema Rakeli nego prema Nemcima ili komunistima.

Fatalna Klara

Tokom poslednjih godina svog života, u vreme dok se skrivao širom italijanske socijalne republike, Musolini je otpočeo ljubavnu vezu sa Klarom Petači, ženom dve godine mlađom od njegove ćerke Ede. Ona je živela u kući koja se nalazila u blizini porodičnog doma Musolinijevih, što je posebno razbesnelo Rakelu.

Supruga i ljubavnica su se često svađale, a Rakela je na njeno prisustvo reagovala gađenjem. Musolinijev ugled i politička moć su tokom tih meseci bili uzdrmani, pa je i sam Duče pokušavao da izbegne neprijatnosti koje su režirale dve važne žene u njegovom životu.

Rakela se jednom prilikom suočila sa Klarom, na samom pragu porodičnog doma Petači. Ušla je u pratnji roditelja Dučeove ljubavnice, iako su Klarini roditelji prethodono insistirali da ode. Tada je izazvala skandal, zahtevajući da porodica Petači hitno napusti grad Salo, malo mesto na jezeru Garda. Klaru je izvređala, nazivajući je pogrdnim imenima što je izazvalo suze i nevericu Musolinijeve ljubavnice.

U očaju je pokušala da javno pročita Musolinijeva ljubavna pisma što je razbesnelu Rakelu navelo na fizički obračun. Svedoci kažu da su na kraju jedna razdvojili dve pobesnele žene.

Smrt na jezeru Komo

U aprilu 1945. vihor slobode se širio Evropom. Znajući da je kraj na vidiku, Musolini je pokušao da pobegne u neutralnu Švajcarsku. Njegov saputnik u bekstvu nije bila supruga sa kojom je proveo 30 godina braka već Klara Petači. Uhvaćeni su u blizini jezera Komo na italijansko-švajcarskoj granici gde su ih pogubili italijanski partizani.

Rakela je takođe pokušala da pobegne, ali je uhvaćena blizu mesta gde je pao Musolini. Predali su je Saveznicima, koji su je pod nadzorom američkih snaga angažovali kao kuvaricu u jednom zarobljeničkom logoru.

Vrlo brzo se našla na slobodi da bi se potom zajedno sa ćerkom preselila u Rim. Tamo su u teškim uslovima živele od socijalne pomoći, pre nego što se Rakela konačno vratila u svoje rodno mesto Predapio.

Uz dozvolu italijanskih vlasti, 1957. godine Rakela je prenela Dučeove posmrtne ostatke u Predapio, kako bi ga sahranila u porodičnoj grobnici.

Ostatak života je provela onako kako je najviše želela – kao domaćica. Vodila je i mali restoran čiji se pogled pružao na lažni srednjovekovni dvorac koji je Musolini izgradio kada je bio na vrhuncu svoje moći.

Rakela je umrla 1979. godine u svojoj 90. godini.

Autor teksta: Nikola Nedeljković