Nadežda Petrović život je poklonila Srbiji, a njeno PISMO porodici nakon Mačkovog kamena i danas budi PONOS I SUZE

Mnogo je žena koje su svojim sposobnostima, snagom, humanošću i umom obeležile srpsku istoriju. Među takvim heroinama koje su zadužile Srbiju nalazi se i Nadežda Petrović, najznačajni srpska slikarka s kraja 19. i početka 20. veka.

Prerano je umrla od tifura, u valjevskoj bolnici, tokom Prvog svetskog rata 3. aprila 1915. godine.

Slikarka čije je srce pripadalo Srbiji

Nadežda je rođena 12. oktobra 1873. godine. Kao izuzetno talentovana i zapažena slikarka svoju prvu samostalnu izložbu imala je već 1900. godine u Beogradu. Tri godine kasnije, 26. avgusta 1903. godine sa Delfom Ivanić i Milicom Dobri osniva humanitarno društvo Kolo srpskih sestara.

Sem što je bila istaknuta slikarka i humanista, Nadeždino srce pripadalo je Srbiji. Podstaknuta svojom ljubavlju prema domovini, ova srpska heroina priključuje se srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu kao bolničarka.

Nakon za mnoge neočekivanog uspeha Srba u Cerskoj bici u avgustu 1914. godine, austrougarska vojska krenula je u krvoločnu ofanzivu. Pred najezdom neprijatelja srpska vojska je morala da se hitno povlači iz Srema. S Austrougarima se sukobila u teškoj bici kod Mačkovog Kamena.

Nadeždino pismo

Nadežda je kao bolničarka na frontu bila očevidac velikih srpskih stradanja. Iako poznata kao hrabra žena koja je sve podnosila stoički, bitka na Mačkovom kamenu ju je strašno pogodila.

– Ranjenika kao što rekoh, imali smo na 4000 i ja mišljah poludeću od jada i čuda. Imala sam krizu nervnu tako da kada su nam bili doneli 20 oficira teško ranjenih i ja ih smestila u velikom šatoru, bejah skamenjena – pisala je slikarka svojoj porodici septembra 1914. godine.

U istom pismu Nadežda prepričava i događaj koji je nazvala najtežim trenutkom u životu.

“Kada otpočeh da ih pojim čajem, njihov jauk razdrobi mi srce pa padoh kraj jednog od njih na kolena sa čašom čaja u čežnji da ga pojim, ne mogućI da se savladam, otpočela sam očajno plakati, tako da su me siromasi oni sami tešili, a jedan od njih milujućI me rukom po rukavu, sam se gušio u suzama govorećI mi: “Hrabro, gospođice Nadežda, daće Bog, istrajaćemo, pobedićemo, osvetiće nas oni koji tamo ostadoše”.

Kroz suze jauknuh: “Gospode, zar ne vidite, izginuste svi. Bože, što kazni ovako našu naciju. Trenuci su bili doista strašni””

— zapisala je Nadežda u svom pismu.

I pobeda je na kraju došla. Pune četiri godine kasnije, 1918. godine Srbija je iz Prvog svetskog rata izašla kao pobednik. Ipak, cena te pobede bila je strašna – zauvek su nestali preko 1.200.000 vojnika i civila ili skoro trećina stanovništva.

Jedan od izgubljenih života bio je i onaj Nadežde Petrović – slavna slikarka preminula je 3. aprila 1915. godine u svojoj četrdeset i drugoj godini od pegavog tifusa koji je dobila dobrovoljno negujući zaražene u valjevskoj bolnici.