USKRS NA KRFU 1916. bio je tužan praznik, ali nakon PISMA KRALJA ALEKSANDRA vojnicima bićete PONOSNI NA PRETKE
/
Foto: Wikipedia/Kolaž
Uskrs 1916. godine srpska vojska, ali i veliki deo naroda dočekao je daleko od otadžbine, na ostrvu Krf u Grčkoj. Upravo njima je tada prestolonaslednik Aleksandar I Karađorđević uputio čestitku povodom najvećeg hrišćanskog praznika.
Ostrvo Krf mesecima je bilo dom stotinama hiljada srpskih vojnika i civila koji su, nakon Albanske golgote, tu prevoženi kako bi se odmorili, oporavili i povratili snagu.
Za one koji to nisu uspeli, ostrvo u Jonskom moru postalo je večno počivalište. Onima koji su smogli snage da se oporave – privremen dom i sklonište od vihora rata koji je oko njih besneo.
Tako se i dogodilo da tog 22. aprila 1916. godine srpski vojnici Uskrs proslave baš na Krfu. O njihovim sećanjima na ova vremena pisala je Politika iz 1931. godine: “Još pre zore svršen je ophod oko manastira Sv. Bogorodice koji beše kraj samog bivka. Brigadni sveštenik popa Milutin Simić iz Kusatka odslužio je celu Uskršnju liturgiju i održao vojnicima i oficirima lep govor, pa je pred celim strojem pročitana naredba Vrhovnog Komandanta za celu vojsku”.
Upravo ovom prilikom je nastalo i pismo tada prestolonaslednika Aleksandra I Karađorđevića vojnicima na Krfu.
“Hristos vaskrse junaci!
Sa ovim najlepšim hrišćanskim pozdravom pozdravljam vas dragi moji junaci, u ovim neobičnim teškim i mučnim danima, u kojima dočekujemo današnji svetli praznik vaskrsenje hrista spasitelja daleko od naše ljubljene otadžbine i od vaših milih i dragih.
SećajućI se danas stradanja i smrti boga čoveka Isusa Hrista i verujućI u njegovo vaskrsenje, koji je pobedio nepravdu, laž, pakost i zavist ondašnjih vlasnika i fariseja i dokazao da je pravo jače i od sile, istina od laži, ljubav od zlobe i od pakosti, ohrabrimo se nadom u Boga i njegovu pravdu i verujemo tvrdo da će ipak i naša pravedna stvar pobediti, da će uskoro doćI kraj patnjama i iskušenju, da ćemo se milošću i pomoću božijom pobediti sa našim saveznicima neprijatelja, na ćemo u našoj miloj otadžbini naćI naše najmilije, verujmo junaci da će Srbija vaskrsnuti i biti još veća, jača i lepša no što je bila.
Neka se stoga iz naših grudi ne podigne nijedan uzdah, neka se niz vaša opaljena lica ne skotrlja nijedna suza žalosnica, već neka se iz vaših usta čuje samo čuje jedna čvrsta i odlučna reč: borba do pobede i istrage neprijatelja, borba do vaskrsa srbije i do oslobođenja celog srpskog i jugoslovenskog naroda.
Kao god sa verom u vaskrs Hrista spasitelja tako sa nadom u vaskrs Srbije, sa ubeđenjem da ćete junaci do poslednjeg daha istrajati na najtežim dužnostima koje nas očekuju u ponovnoj borbi, ja vam junaci čestitam današnji svetli praznik hristovog vaskrsenja I pozdravljam:
Hristos voskrse moji dični junaci.
Živela hrabra srpska vojska!”
