SREĆAN PETROVDAN! Danas POJEDITE JABUKU ali samo na OVAJ NAČIN i verujte – čeka vas godina USPEHA
/
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Dan svetih apostola Petra i Pavla, praznik u narodu poznat pod imenom Petrovdan za koji se vezuje veliki broj običaja i verovanja koja potiču još iz prethrišćanskog vremena.
Petrovdan je crkveni i narodni praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, koji se slavi 29. juna po julijanskom tj. 12. jula po gregorijanskom kalendaru.
Veruje se da je današnji dan jedan od ključnih datuma letnjeg ciklusa praznika. Ima mnogo zajedničkog sa Ivanjdanom, glavnim letnjim praznikom, koji je proslavljen samo nekoliko dana ranije. Devojke, ako ste 7. jula posadile žito, danas treba da pogledate da li je i kako niklo. Ako su klice kao prstenovi, ove jeseni će te se sigurno udati.
Ipak, i Petrovdan ima mnogo svojih običaja od kojih većina potiče iz vremena pre prihvatanja hrišćanstva.
Petrovdan se smatra za kalendarsku granicu u godini – posle njega u prirodi nastupaju promene, koje ukazuju na približavanje jeseni. Narod je verovao da posle Petrovdana vreme biva hladnije, da se sunce okreće zimi, da ptice prestaju da pevaju, a trava da raste. Na ovaj praznik se ne ide u polje i ne počinju se nikakvi teški fizički poslovi.
Ako ste ljubitelj jabuka, danas treba da ih jedete, ali nikako ne smete da ih sečete nožem već samo da ih grizete! Postoji verovanje da na ovaj dan Sveti Petar deli jabuke deci na onom svetu, pa ovo voće danas simbolizuje slast i mir među ljudima.
Možda baš zbog toga stara, autohtona sorta ranih jabuka – “petrovača”, dozreva baš oko ovog hrišćanskog praznika. Žene na ovaj dan mese kolač od jabuka. U pripremi kolača učestvuju i deca, pa majke ovaj običaj smatraju jednim od najlepših.
Naročito u Vojvodini je rasprostranjeno verovanje da onaj ko se na Petrovdan gađa jabukama, ili ih udara jednu o drugu, priziva grad i vremenske nepogode.
U nekim krajevima Srbije se i do današnjih dana održao običaj paljenja petrovdanskih lila – grana na čijim su vrhovima uvijene mlade kore divlje trešnje ili breze. Ovo je običaj kojem se najviše raduju deca jer upravo njima treba dati zapaljene buktinje da ih nose. Narod veruje da će lile doneti dobro zdravlje i blagostanje u domaćinstvu.
Petrovdanske vatre se obično pale na trgovima, ispred crkvi i na drugim mestima gde se narod okuplja. Paljenje vatre i lila sećanje je na vremena kada su stari carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje… baš kao što danas gore petrovdanske lile.
Ko su bili Petar i Pavle?
Sveti Petar, prvi biskup Rima, bio je apostol, učenik Hristov, za koga se veruje da mu je Hrist dao ključeve nebeskog carstva.
Hrišćansko učenje govori da je car Neron naredio da se Petar razapne na krstu. Smatrajući se nedostojnim da bude raspet kao njegov učitelj, Petar je tražio da ga razapnu sa glavom nadole.
Svetog apostola Pavla takođe je ubio car Neron, ali s obzirom da je bio rimski državljanin, nisu ga razapeli već su mu odrubili glavu istog dana kada je ubijen i Petar.
U narodu se veruje da Sveti Petar čuva stub na kome su Zemlja, nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda).
