Kranuće vam suze! PESMA koju je spevao SVEŠTENIK koji je preživeo NACISTIČKI LOGOR govori sve

Foto: Bundesarchiv, Bild 102-14597 / Georg Pahl / CC-BY-SA 3.0

Foto: Bundesarchiv, Bild 102-14597 / Georg Pahl / CC-BY-SA 3.0

Ovo su stihovi koji mnogo govore! Pripisuju se svešteniku koji je prvo podržavao Hitlera i njegove naciste. Jednom kada je shvatio svoju grešku bilo je prekasno!


Pastor Martin Nimeler, Foto: Wikipedia/Nationaal Archief

Pastor Martin Nimeler, Foto: Wikipedia/Nationaal Archief

Sveštenik Martin Nimeler je kao i većina protestantskih pastora u Nemačkoj 30-ih godina prošlog veka bio konzervativac i otvoreno je podržavao Hitlera i njegove naciste prilikom dolaska na vlast verujući da oni mogu da donesu nacionalni preporod.

Međutim, posle nacističkog preuzimanja poluga moći, Nimeler se usprotivio zakonima za koje je smatrao da su diskriminatorni naročito “arijevskom paragrafu” po kojima su neke pozicije u državi i upravi dostupne samo pripadnicima “odabrane, arijevske rase”.

Nimeler je 1933. osnovao “Pfarrernotbund”, organizaciju pastora čiji je cilj bio borba protiv “rastuće diskriminacije protiv hrišćana jevrejskog porekla”. Godine 1936. Nimeler je potpisao peticiju grupe protestantskih sveštenika koja je otvoreno kritikovala nacisttičku politiku koja nije u skladu sa hrišćanskim vrednostima.

Nacisti su reagovali masovnim hapšenjem sveštenstva, a veruje se da su Nimelera zatvora spasle samo veze koje je imao sa uticajnim i bogatim poslovnim Nemcima.

Ipak, Martin Nimeler je u ovo vreme samo delimično napustio svoja nacionalsocijalistička uverenja. Zabeležene su njegove antisemitske izjave tokom propovedi naročito ona po kojoj su Jevreji krivi za ono što ih snalazi jer su “razapeli Isusa”.

Zato je Nimeler kontroverzna ličnost među borcima protiv nacizma. Neki ga nazivaju “oportunistom koji nikada nije bio u svađi sa Hitlerom i koji mu se usprotivio tek kada je ovaj napao crkvu”. Drugi osporavaju ovo viđenje i ističu rizike koje je Nimeler preuzimao na sebe protiveći se javno nacistima.

Prvo su došli…

Prvo su došli po komuniste,
a ja se nisam pobunio jer nisam bio komunista.

Zatim su došli po Jevreje,
a ja se nisam pobunio jer nisam bio Jevrejin.

Zatim su došli po sindikalce,
a ja se nisam pobunio jer nisam bio sindikalac.

Zatim su došli po katolike,
a ja se nisam pobunio jer sam bio protestant.

Zatim su došli po mene,
ali tada više nikoga nije bilo da se pobuni.

Kako bilo, Martin Nimeler je 1937. godine uhapšen samo da bi na kraju završio u koncentracionim logorima Zahzenhauzen i Dahau.

Nimeler je preživeo Drugi svetski rat da bi nakon rata postao jedan od vodećih glasova koji su nemački narod pozivali na pokajanje i pomirenje. Nikada nije osporio svoju podršku nacistima, ali je isticao i da je vreme koje je proveo u logoru postalo prekretnica u njegovom životu.

Tokom 50-ih godina Nemačkom, a onda i svetom je počela da kruži pesma “Prvo su došli…” koja govori o ćutanju i nereagovanju nemačkih intelektualaca nakon uspona nacista na vlast i početka politike “čišćenja” usmerene protiv različitih grupa društva. Danas se ona pripisuje upravo Martinu Nimeleru i jedna je od najmoćnijih poziva na prihvatanje odgovornosti, pokajanje kako bi se nastavilo dalje.

Sam Nimeler je postao jedan od najvećih zagovornika ovog pristupa. Bio je dobitnik mnogih priznanja i nagrada. Sagradio je malu kapelu u Dahauu koja je kasnije pretovrena u muzej. Tu je svakodnevno dočekivao posetioce, pričao im o vremenu koje je proveo u logoru i delio im kopije pesme.

Naglašavao je muke koje je on preživeo i nisu toliko važne koliko lekcija koju pesma pokazuje i apelovao je na one koji su ga slušali da, kada odu kući, priču prošire i pesmu podele sa dragima kako se nešto slično nikada i nigde ne bi ponovilo.

Martin Nimeler umro je 6. marta 1984. u 92 godini života.

PROČITAJTE JOŠ:

BEG HITLEROVOG "ANĐELA SMRTI": MENGELE JE DECENIJAMA ŽIVEO U BRAZILU, A EVO GDE JE NJEGOVO TELO DANAS

BABICA IZ AUŠVICA: PRKOSEĆI MENGELEU I NACISTIMA, U PAKLU LOGORA DONELA JE NA SVET VIŠE OD 3000 BEBA

HRABRI OBUĆAR: LUDAČKI SE KOCKAO, RIZIKOVAO I POSTAO PRVI ČOVEK KOJI JE POBEGAO IZ AUŠVICA