NAJTUŽNIJA SRPSKA PESMA: "Đurđevdan" nije oda ljubavi već govori o NEOPISIVOJ TRAGEDIJI
/
Foto: Wikipedia/Petar Milošević
* U znak sećanja na sve nevine žrtve, na Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu objavljujem ovaj tekst nastao nakon razgovora koji sam 2015. godine vodila sa Žarkom Vidovićem, uglednim srpskim istoričarem umetnosti i bivšim logorašem.
Te 1942. Žarku Vidoviću, kasnije uglednom istoričaru umetnosti i likovnom kritičaru, bilo je tek 20. godina. On je kao dobrovoljac učestvovao u Aprilskom ratu 1941, a samo nekoliko meseci kasnije uhapšen je u Sarajevu i od tada je bio u zatvoru – prvo nemačkom, pa zatim ustaškom.
Tako se 6. maja 1942. godine, na Đurđevdan, i obreo u “velikom transportu” – vozu kojim su ustaše prevozile sarajevske zarobljenike u “logor smrti” – Jasenovac.
“Izveli su nas iz zatvorskih ćelija u ranu zoru. Pamtim, bilo je ledeno jutro, a ustaše su komentarisale da su Srbima pripremile pravi “Đurđevdanski uranak”. Sve su nas potrpali u vagone, a neko je, ne znajući u to vreme gde idemo i šta je Jasenovac, zapevao, valjda da razbije strah, pesmu “Đurđevdan” koju je nekoliko nas odmah prihvatilo.”
Malo je poznato da je veliki hit “Đurđevdan” zapravo stara predratna pesma koja bi možda do danas i bila zaboravljena da nije bilo jednog sudbonosnog voza i jezivih zločina počinjenih u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata.
“To da smo mi tu pesmu pevali na putu za Jasenovac, posle rata se dosta spominjalo, pa je Bregović uzeo tu pesmu, obradio je novim stihovima i tako je ona postala poznata. I prvobitne reči pesme su bile o ljubavi, ali tek je Bregovićeva verzija učinila ju je planetarno popularnom.”
Policiju Nezavisne države Hrvatske je, seća se sagovornik, pesma toliko nervirala da su zatvorili vrata vagona. Zatvorenici su se tako uskoro našli zaključani, bez vazduha i u potpunom mraku. U vagone u koje u normalnim uslovima staje 40 ljudi, ustaše su smestile 200 zatvorenika.
Od 3.000 zarobljenika koliko je krenulo iz Sarajeva, do logora je stiglo oko 2.000. Svaki treći zarobljenik je umro – od gladi, iscrpljenosti, bolesti… A prvi pakao – Jasenovac, tek ih je čekao.
* Žarko Vidović bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i istoričar civilizacije. Umro je 18. maja 2016. u 95. godini života. Ovaj tekst, posvećujem i njemu.
