Čovek koji je mogao da ZAUSTAVI HITLERA legalnim putem! Imao je moć i mrzeo je naciste, ali je u JEDNOM POGREŠIO

Paul fon Hindenburg bio je nemački feldmaršal, drugi predsednik Vajmarske republike i po mišljenju mnogih istoričara - čovek koji je mogao da zaustavi Hitlera na njegovom putu ka apsolutnoj moći. Pa, zašto onda nije to učinio?!

Iako to na prvi pogled ne izgleda, priča o Paul fon Hindenburg, nemaćkom feldmaršalu i političaru neraskidivo je vezana sa pričom o Hitlerovom dolasku na vlast.

Ove dve teme postale su neodvojive onog trenutka kada je Hindenburg postao predsednik Vajmarske republike, jedne nesrećne državne tvorevine napravljene od Nemačke nakon Prvog svetskog rata koju su od početka pa sve do nestanka pratili nemiri, nestabilnost i nesreće.

Za 14 godina njenog postojanja na vlasti se promenila 21 vlada. Dešavala su se politička ubistva i prevrati. Paul fon Hindenburg bio je njen drugi i, pokazaće se, poslednji predsednik.

Uspon zla

Hitlerovi nacionalsocijalisti u Rajstagu su sedeli od 1924. godine, ali kao manjinska stranka fanatika koju je retko ko shvatao ozbiljno. Ipak, svetska ekonomska kriza koja je žestoko pogodila Nemačku pogodovala je jačanju ekstremističkih struja, pa su na izborima 1930. nacisti su osvojili 18 odsto glasova i ogromnih 107 mesta u Rajhstagu.

Nakon ovoga nastavili su da nižu uspehe… Na izborima u novembru 1932. osvojili su 196 poslaničkih mesta i bili su najjača stranka u zemlji iako nisu imali većinu za formiranje vlade za koju je bilo potrebno 305 poslanika.

I tu je na scenu stupio Paul fon Hindenburg…

Čovek koji je mogao da spreči Hitlera

Naime, najmoćnija pozicija u Vajmarskoj republici nije bila kancelarska već predsednička. Predsednik je mogao da raspusti parlament, sam donosi zakone po hitnom postupku, smenjuje i postavlja članove vlade. To znači da je Hitleru na putu ka moći stajao Paul fon Hindenburg, izabrani predsednik 1925. i 1932. godine (kada mu je glavni protivkandidat bio upravo Hitler).

Mnogi Nemci su u Hindenburgu videli čoveka koji bi mogao da im bude vođa – iskusnog vojnika čvrste ruke koji bi lako mogao postati novi Kajzer i povesti ih ka spasenju.

Jedini problem – početkom 1933. godine on je već imao 85 godina i bio je umoran.

Budući da nijedna stranka nije imala apsolutnu većinu, von Hindenburg je morao da odluči kome će poveriti mandat za sastavljanje nove vlade.

U prvom trenutku se činilo da će nacisti ostati “kratkih rukava” - Hindenburg se grozio mogućnosti da mandat za sastavljanje vlade poveri “austrijskom kaplaru” kako je podrugljivo zvao Hitlera aludirajući na čin koji je ovaj imao tokom Prvog svetskog rata dok je on sam bio proslavljeni feldmaršal.

Ipak, Franz von Papen, donedavni kancelar iz Nemačke partije centra koji je i ranije flertovao sa nacistima kako bi njihovu popularnost među desno orijentisanim građanstvom iskoristio za sopstvene ambicije, ubedio je Hindenburgu da će Hitlera “moći da kontroliše”.

I tako je, 30. januara 1933. Adolf Hitler postao novi kancelar Nemačke, a von Papen je postao vicekancelar.

Loš proračun

Čak i nakon ovoga, Hindenburgu je ostalo ovlašćenje da može da smeni kancelara po volji. Nacisti su, pored kancelara, u vladi imali samo dva ministra – Hermana Geringa i Vilhelma Frika.

Pa ipak, ništa od toga nije vredelo… Uskoro se von Papenovo uverenje da će moći da kontroliše Hitlera pokazalo pogrešnim. Jednom dospevši na vlast, nacisti je više nisu puštali iz ruku.

Za samo nekoliko meseci od stupanja na vlast Hitler je zaveo diktaturu. uspostavivši punu kontrolu nad prvo nad vladom, pa nad parlamentom. Usledilo je paljenje Rajhstaga za koje su optuženi komunisti, raspuštanje sindikata, ukidanje svih političkih partija osim nacionalsocijalističke, Noć dugih noževa…

Ostareli maršal samo je figurirao na vlasti. Istina, pokušao je da se nekoliko puta oglasi, pozivao je na smanjivanje tenzija u društvu i poštovanje zakona, ali se njegov glas nije daleko čuo, naročito od kada je Jozef Gebels postao ministar propagande.

Nacisti su u roku od godine dana preuzeli svu vlast u državi, a kad je predsednik Hindenburg umro 2. avgusta 1934. godine, Hitler je odlučio da ignoriše ustav i spojio predsedničku i kancelarsku funkciju u jednu. Javno, objavio je da smatra da je predsednička titula toliko poistovećena sa Hindenburgom da ne bi bilo prikladno da se ta titula ikada više koristi.

Umesto toga, on je postao firer - apsolutni vođi nemačkog Rajha i naroda.

I - put ka paklu bio je popločan…