Od svih ATENTATA NA HITLERA, ovaj je bio NAJLUKAVIJI, a diktator je preživeo NEVEROVATNIM SLUČAJEM

Foto: Wikipedia/Bundesarchiv, Bild 146-1984-079-02 / CC-BY-SA 3.0/Kolaž

Tokom uspona na vlast i kasnije vladavine na Hitlera je pokušano nebrojano mnogo atentata. Danas, istorija najviše pažnje poklanja neuspešnim pokušajima tokom rata, a po opštoj oceni, niko nije bio tako blizu uspeha kao ovaj čovek - grof Klaus Filip Marija Šenk fon Štaufenberg.

Grof Klaus Filip Marija Šenk fon Štaufenberg je bio nemački aristokrata i armijski pukovnik. Po izbijanju Drugog svetskog rata prvo je raspoređen na Istočni front, ali nakon što nije mogao da podnese zličine činjene nad Rusima i Jevrejima u Ukrajini, o čemu je i otvoreno govorio, biva prebačen u Romelov Afrički korpus.

Na tom frontu gubi levo oko i desnu ruku. Kao oficir koji nikada nije bio član Nacističke partije duboko je verovao da Nemačka sa Hitlerom na čelu srlja u propast i rešava da organizuje državni udar u kome bi firer bio ubijen. Oko sebe je okupio grupu istomišljenika, u prvom redu visokorangiranih vojnika, a plan je danas poznat kao Julska zavera ili Operacija Valkira.

Julska zavera

Ideja je bila da Štaufenberg, kao stariji štabni oficir Vermahta, sa redovnim pristupom Hitleru na nekom sastanku ubije firera nakon čega bi zaverenici odmah preuzeli vlast i tražili mir sa Saveznicima.

Štaufenbergu je dat zadatak da podmetne tašnu, u kojoj su bili spakovani eksploziv i vremenski mehanizam, pored Hitlera u njegovoj kolibi za sastanke u vojnoj vrhovnoj komandi u Vulfšanceu.

Tog 20. jula 1944. baron je ušao u salu za sastanke, postavio tašnu ispod stola, izjavio da mora da obavi hitan telefonski poziv za Berlin i napustio sobu. Čekao je u obližnjem skloništu do eksplozije koja je raznela kolibu.

Prema onome što je video, bio je ubeđen da niko nije mogao da je preživi.

Sudbina je tako htela

Iako je četvoro ljudi ubijeno i skoro svi prisutni ranjeni, Hitler je prošao samo sa lakšim povredama. Danas se veruje da je masovni sto ispod kojeg je postavljena bomba ublažio silinu eksplozije i spasao Hitlera koji se u tom trenutku naginjao nad mapom postavljenom na stolu.

Štaufenberg i njegov saučesnik, poručnik Verner fon Heften, brzo su izašli iz dobro čuvane baze da bi odleteli za Berlin avionom koji ih je čekao. Štaufenberg je saznao za svoj neuspeh tek u Berlinu.

Uhapšen je i presuđeno mu je istog dana, a pogubljen je pola sata posle ponoći. Mnogi zaverenici su takođe pogubljeni narednih dana, kao i stotine disidenata. Istoričari danas smatraju da je ovo Hitleru dalo povoda da se obračuna sa nemačkom aristokratijom koja mu i inače nije bila naklonjena.

Nakon ovog atentata Hitler se retko pojavljivao u javnosti, a suzio je i krug ljudi koji su mu imali pristup.