HRUŠČOV SE IZVINIO TITU: Dan kada je JUGOSLAVIJA bila moćnija od SOVJETSKOG SAVEZA

Tog 26. maja 1955. dogodilo se nezamislivo – novi predsednik Sovjetskog Saveza Nikita Hruščov došao je u posetu Jugoslaviji i, naravno, maršalu Brozu. Bio je to prvi put od Titovog istorijskog "ne" Staljinu da državna delegacija Sovjeta dođe u Beograd. A onda je usledio još jedan šok - Hruščov je rekao: "Izvinite!”

Nikita Hruščov je nakon Staljinove smrti postao neprikosnoveni predsednik Komunističke partije. Posle kratkotrajne vladavine Georgija Maljenkova čvrsto je zgrabio sve poluge vlasti i postao predsednik Sovjetskog saveza.

Ipak, prema Jugoslaviji i naročito prema Titu, Hruščov je bio mnogo “mekši”.

Godine 1956. na XX kongresu stranke, Hruščov je zapanjio prisutne označivši Staljina kao glavnog krivca za raskid sa Jugoslavijom. U skladu sa tom politikom lično je predvodio sovjetsku delegaciju na pregovorima u Beogradu, kada je javno priznao grešku Staljinovog napada na Komunističku partiju Jugoslavije, jugoslovensku državu i možda najvažnije, Tita.

Hruščov stiže u Beograd

Očevici kažu da je nadmoć jugoslovenskog maršala bila više nego očigledna. Hruščov je nosio tamno odelo, loše skrojeno, sa izgužvanim šeširom i medaljama iz Drugog svetskog rata. Bio je vidno nervozan.

Tito je, naprotiv, nosio savršeni beli sako. Izgledao je kao “američki milijarder koji se smilovao da primi starog ratnika” kako su primetili pojedini mediji godinama kasnije.

Dvojica komunističkih lidera bili su skoro vršnjaci – Titu je bilo 63, a Hruščovu 61 godina. Sovjetski vođa je, pak, delovao mnogo starije.

Upravo tu, na aerodromu, Hruščov je izgovorio reči koje niko nije verovao da će čuti. Objasnio je da su optužbe protiv Jugoslavije i akcije koje je preduzeo Sovjetski savez bile lažne, nepravedne i konstruisane na lažnim dokumentima narodnih neprijatelja.

– Berija i Abakumov su bili agenti imperijalizma koji su se infiltrirali u redove naše partije. I organizovali su stravičnu zaveru protiv jugoslovenskih drugova – objasnio je Hruščov Titu u Beogradu.

Pomenuti Lavrentij Pavlovič Berija, u trenutku Staljinove smrti ministar unutrašnjih poslova, i Viktor Abakumov, komesar odbrane, već su bili ubijeni.

Bilo kako bilo, Hruščov je rekao “izvinite”.

Tito je prihvatio pruženu ruku i razgovori u Beogradu i na Brionima završeni su potpisivanjem Beogradske deklaracije kojom su normalizovani međudržavni odnosi. Politički rat koji je sedam godina potresao komunističku Evropu bio je gotov.